Penzionerka se žali jer plaća taksu za RTS iako nema TV

Penzionerka Leona Besermenji žali se što na Zahtevu za oslobađanje od plaćanja takse za javni medijski servis ne stoji da taksu ne plaćaju oni bez televizora.

„Brojilo je na mom imenu, a u tom stanu živi moja unuka. Zašto bih davala u vazduh taj novac kad tamo nema televizor, moja unuka sve radi preko interneta i njoj TV nije potreban“, objašnjava Besermenji.

Žalila u zgradi RTV-a, odakle su je uputili u radio-stanicu, gde su joj rekli da ona mora da plati TV taksu, bez obzira na to da li poseduje TV prijemnik.

„Neka pošalju kontrolora da kontrolišu da li neko ima televizor ili nema. Nisam ja usamljen slučaj ovde, znate li koliko ljudi je bez televizora, znate li koliko je ljudi bez osnovnih potreba, a ne da plaćaju taksu za ono što ne koriste?“, kivna je Besermenji.

Na Zahtevu za oslobađanje od plaćanja takse za javni medijski servis stoji da ga ne plaćaju osobe s invaliditetom sa 100 odsto telesnog oštećenja, osobe koje imaju manji procenat telesnog oštećenja, ali koje u skladu sa propisima ima priznato pravo za tuđu negu i pomoć, oni koji su trajno izgubili sluh ili vid, korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć, penzioneri s minimalnom penzijom i korisnici više merila električne energije u stambenoj jedinici, odnosno poslovnom prostoru koji se ne koristi.

Na ove dileme i proteste građana predstavnici Javnog servisa Srbije, ali i regulatornih tela REM-a i RATEL-a, odgovarali su više puta.

Naime, Po Zakonu o javnim medijskim servisima uvedena je obaveza plaćanja takse za javne servise, a obveznik plaćanja takse je svako fizičko i pravno lice koje je korisnik merila električne energije po stambenoj jedinici, odnosno poslovnom prostoru (član 38 Zakona o javnim medijskim servisima).

Slobodan Kremenjak, advokat koji je učestvovao u pisanju medijskih zakona, rekao je nedavno da postoji više razloga zbog kojih TV taksu moraju da plaćaju i građani koji nemaju TV prijemnik.

„Javni servis nema obaveze vezane samo za televiziju. Ljudi imaju mobilne telefone i druge medije kojima mogu da dođu do informacija koje im Javni servis obezbeđuje“, rekao je Kremenjak.

Treba istaći i da je plaćanje TV takse ili pretplate za javni servis uobičajeni način finansiranja u većini razvijenih zemalja u svetu, kao i da i tamo vladaju isti uslovi, jer je javno obaveštavanje civilizacijska tekovina i svi imaju pravo na nju, ali to povlači i obavezu njenog izdržavanja.

Među onima koji se bune zbog takse su i pretplatnici nekog od kablovskih i IPTV servisa, ističući da ne žele da za isti program plaćaju dvaput.

Međutim, kako ističu nadležni, kablovska pretplata namenjena je plaćanju distribucije kablovskog signala, i to za više TV stanica iz zemlje i sveta.

Država je digitalizacijom obezbedila kvalitetan signal za sve televizije s nacionalnom, regionalnom i lokalnom dozvolom.

Ako neko želi više od toga, moraće više i da plati.