Udovički: Politička elita krivi proteste za probleme koje nije u stanju da reši
Autorski tekst direktorke i predsednica Upravog odbora CEVES-a Kori Udovički
Mladi preduzetnici Marko Ristovski i Milan Bogojević iz Užica, otvorili su prvi eko- hostel u Užicu „Republik“, tematski „obojen“ Titovom revolucijom i Užičkom republikom, prvom oslobođenom teritorijom za vreme Drugog svetskog rata. Novac za pionirski poduhvat dobili su uglavnom od fondacija koje su podržale njihov projekat. Na konkursu „Zelene ideje“ Trag fondacije, Rokfeler i Erste banke dobili su 8.000 dolara, zatim preko grupe 484 i USAID-a 1.200 evra, a iskoristili su i subvenciju koju daje Nacionalna služba za zapošljavanje od 160.000 dinara za pokretanje biznisa. „Ostatak projekta finansiramo iz sopstvenih izvora. Ukupna investicija na kraju će nas koštati 20.000 evra. Primili smo prve goste krajem avgusta, a hostel ćemo simbolično otvoriti 24. Septembra, na dan kad je nastala Užička republika davne 1941″, kaže Marko Ristovski za Novu ekonomiju.
Na konkursu „Zelene ideje“ od 109 projekta vaš je proglašen za najbolji. Koliko ste dugo pripremali projekat, po čemu je hostel specifičan i šta je bilo presudno da vi dobijete finansijsku podršku?
Projekat smo pripremili izuzetno brzo jer su rokovi bili kratki, ali ideja je postojala već godinu dana, tako da je samo trebalo da je stavimo na papir. Projekat je bio najbolji iz više razloga, a prvenstveno zato što je bio inovativan i zato što je doneo nešto potpuno novo u našu lokalnu sredinu i to tačno ono što je nedostajalo. Hostel se u potpunosti oslonio na lokalne resurse i obnovljive izvore energije, zatim predvideli smo zapošljavanje mladih ljudi, direktno i indirektno uključivanje radnika u razvoj turizma. Presudno je bilo to što je naš poslovni model apsolutno univerzalan i može biti primenjen u bilo kojoj sredini. Smeštaj je opremljen po standardima koji važe u globalnoj hostelskoj asocijaciji Hosteling International, čiji je „Republik“ punopravni član, odnosno trenutno traje procedura dobijanja sertifikata. Ovi standardi postavljeni su tako da gostima obezbeđuju visok stepen komfora i ugodan boravak. Imamo 25 ležajeva, a cene noćenja iznose između 1.000 i 1.500 dinara.
Iznajmili ste kuću od 200 kvadrata, koju ste renovirali, adaptirali sa ciljem da napravite „pametni hostel“. Šta ste sve uradili?
Dogradili smo ekološko grupno kupatilo od drveta sa tri tuš kabine, srušili smo nekoliko zidova kako bismo dobili na prostoru, krečili, farbali, a ono što je interesantno jeste da je apsolutno sav nameštaj u hostelu izrađen od recikliranih materijala. Svi kreveti, stolovi, fotelje, police i kuhinja napravili smo od euro paleta, dok smo ormare i dekorativne elemente uzeli sa vojnog otpada, reparirali i vratili u funkciju. U toku je ugradnja senzora pokreta, kako bi se svetla sama gasila u prostorijama u kojima nema nikoga i na taj način štedeli energiju. Cilj nam je, takođe, da sva svetla u kući zamenimo štedljivom led rasvetom, samo malo da razradimo posao, jer su sve to sistemi koji nisu ni malo jeftini, ali imaju dugoročni efekat na uštedi energije. U hostelu uvodimo takozvani „zeleni menadžment“, koji goste upućuje na ekološke vidove transporta, na lokalne proizvođače organske hrane, zamenu posteljine i peškira na zahtev gosta, a korišćenjem ekoloških kartica goste ćemo opominjati na uštedu vode i električne energije. Nismo još uvek napravili „pametni“ hostel jer je ta investicija jako velika, ali naš cilj je da to postignemo u što skorije vreme.
Koristićete obnovljive izvore energije, koliko vas je koštala ta investicija?
Grupno kupatilo koristi bojler od 300 litara, koji se greje solarnim panelima. U slučaju da nema dovoljno temperature, automatika sama pali kotao na pelet koji dogreva vodu na potrebnu temperaturu. Ceo ovaj sistem je koštao 4.400 evra, plus dodatni troškovi koji su pratili ugradnju ovog sistema. U planu je ugradnja ekološke septičke jame, za koju je planirana ogromna investicija tako da ćemo morati da sačekamo neku donaciju ili veliki broj gostiju, što bismo iskreno više voleli.
Ostatak teksta možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Interes imaju andrej i aleksandar vucic i sinisa mali.