Vesti iz zemlje

10.06.2024. 15:16

Autor: Aleksandra Nenadović

Plate dižu potrošnju u Srbiji, ali izvoz slabo raste

„U prvom kvartalu 2024. godine oživljavanje potrošnje je bilo stub rasta u svim zemljama Centralne i Istočne Evrope, dok su investicije pokazale drugačiju sliku“, objavila je Erste banka u svojoj poslednjoj analizi tržišnih kretanja za region.

Iz Erstea očekuju da će privatna potrošnja ostati jaka do kraja godine, uprkos sve većoj spremnosti da se štedi. Oni dodaju i da podaci pokazuju da domaćinstva planiraju da podignu svoju štednju i smatraju da je verovatnoća povećanja štednje u narednih 12 meseci visoka.

Očekivanja za Srbiju

Posle podataka o snažnom rastu BDP-a u prvom kvartalu ove godine od 4,7 odsto, Erste banka je ostala pri očekivanjima za rast srpske ekonomije od 3,8 odsto sa ranijih 3,6 odsto.

“Na osnovu snažnog rasta na početku godine i očekivanog poboljšanja globalnog makro okruženja i rizika u drugoj polovini 2024. godine, naša prognoza BDP-a za 2024. i 2025. je poboljšana na 3,8 odsto i četiri odsto. Sve u svemu, rizici za naše prognoze izgledaju uravnoteženi”, kažu u Erste banci.

Očekuje se da će potrošnja biti glavni pokretač rasta BDP-a u 2024. godini, pri čemu bi dezinflacija i dvocifreni rast plata trebalo da povećaju realni raspoloživi dohodak, dok će se uslovi kreditiranja poboljšati tokom godine, očekivanja su bankara.

Najbrži tempo rasta u poslednje dve godine je prema poslednjim podacima zabeležila privatna potrošnja od 4,4 odsto na godišnjem nivou, zbog poboljšanja dinamike realnih zarada. Javna potrošnja je nastavila rast i beleži poboljšanje od 3,6 odsto na godišnjem nivou. Kako navode iz Erste banke, kada se zbroje javna i privatna potrošnja, njihov udeo u BDP-u je bio 3,4 odsto za prvi kvartal.

Bankari kažu i da su investicije su zabeležile najveći rast u poslednje tri godine, uglavnom odražavajući snažnu građevinsku aktivnost, porasle su za 7,3 odsto na godišnjem nivou i omogućile pozitivan doprinos BDP-u od 1,7 procentnih poena. Povećanje zaliha je takođe imalo pozitivan uticaj, dodajući još 1,3 procentna poena na naslovnu cifru.

Jedini podatak koji nije povoljan, a koji su bankari i očekivali ove godine je rast izvoza, zbog lošije situacije u zemljama Evropske unije.

„Eksterni učinak ponovo je uticao na ukupan BDP, pri čemu je rast izvoza roba i usluga ostao slab, pokazujući rast od 1,1 odsto na godišnjem nivou, dok je uvoz porastao za 3,2 odsto na godišnjem nivou,“ stoji u izveštaju bankara.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.