Pobednička salata čeka vodu

Salata sa poljoprivrednog dobra u Besnom Foku površine 47 hektara namenjena je za izvoz, a dozvolu za vodu (bunare) i struju čekamo od Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda, godinu dana se borimo za priključak, kaže Jelena Popović – Bujić, generalna direktorka i vlasnica kompanije Iceberg Salat Centar, koja je nedavno dobila nagradu “Preduzetnik godine” za 2021, koju dodeljuje EY.

“Uložili smo tri miliona evra u njivu i uspostavljanje najsavremenije proizvodnje salata. Za godinu dana uspeli smo da sagradimo 11 hektara plastenika, četiri kilometra infrastrukturnih atarskih puteva koji imaju ugrađene sisteme za navodnjavanje, kupili smo kompletnu mehanizaciju, zaposlili radnike i pokrenuli izvoz. I dalje čekamo rešenje za priključak”, kaže vlasnica porodične firme koju je preuzela pre sedam godina. 

Od male bašte nastali su današnji hektari u vlasništvu ove poljoprivredne kompanije. Proizvodnja salate je u Besnom Foku, a prerada i distribucija voća i povrća u Surčinu. Njen otac, Predrag Popović, osnovao je firmu 1990. godine kad je u svojoj bašti posadio zelenu salatu i dobio prvi veliki posao da proizvodi  i prerađuje “Iceberg salatu” za McDonald‘s.

Poljoprivreda Srbije, koja je sinonim za potencijal domaće ekonomije na nezavidnom je nivou razvoja, potrebno je da se promeni agrarna politika. Treba početi, kako ona kaže, od menjanja zakona. Prema njenoj oceni, poljoprivredna proizvodnja može da podigne domaću ekonomiju.

“Naš cilj je da unapredimo poljoprivrednu proizvodnju Srbije i da je podignemo na viši nivo tako da naša zemlja postane ozbiljan izvoznik poljoprivrednih proizvoda za tri do pet godina”, kaže generalna direktorka kompanije Iceberg Salat Centar, koja je prošlu godinu završila sa prometom od 6,8 miliona evra (rast 13 odsto u odnosu na prethodnu godinu).  

Kako radite bez priključka za vodu i struju?

Jelena: Nemamo priključak za struju već koristimo agregat koji troši 10.000 litara mesečno što nam je dodatni problem zbog nestabilnosti na tržištu i problema sa nabavkom goriva. Ako ne budemo mogli da nabavimo gorivo, moraćemo da obustavimo poljoprivrednu proizvodnju. Vodom se snabdevamo tako što je dopremamo na njivu i punimo bazene napravljene od folije i zemlje iz kojih izvlačimo vodu i navodnjavamo salatu. 

Koji je razlog, šta vam kažu u nadležnim institucijama, zašto ne može da vam se priključi voda i struja i kako radite u takvim uslovima? 

Jelena: Prvenstveno moram da napomenem da je veoma teško raditi u takvim uslovima, jer su rizici u prinosima veliki i sve to značajno povećava same troškove proizvodnje. U Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda nam stoji rešenje za odobrenje izgradnje podzemnih delova infrastrukture i sistema za navodnjavanje – bunara, za koje imamo ispunjene sve zakonske uslove i dozvole relevantnih institucija. Gotovo tri meseca ne možemo da dobijemo rešenje niti bilo kakav odgovor niti da zakažemo sastanak, iako je zakonski rok pet dana.

U čemu je problem ako imate svu potrebnu dokumentaciju, zašto jedan papir čekate gotovo tri meseca?

Jelena: Ključan problem za realizaciju projekata koji se odnose na poljoprivrednu proizvodnju predstavljaju zastareli zakoni o poljoprivrednom zemljištu koji se kose za zakonom o planiranju i izgradnji i svim pratećim podzakonskim aktima koji nisu jasno definisani. To ostavlja prostora da se propisi različito tumače na različitim nivoima i zahtevaju da poljoprivrednik mora da prouči sve pravne osnove, mogućnosti i ograničenja kako bi dobio jasne argumenate koji treba da pomognu da bi se obavljala delatnost. Sa druge strane državna administracija je prilično usporena i to dodatno otežava dolaženje do potrebnih rešenja. A institucije koje treba da posavetuju, pomognu na bilo koji način nemaju dovoljno resursa da ove probleme reše. Smatram da je neophodno da se formira nezavisno radno telo koje će okupiti sve nadležne institucije zajedno sa predstavnicima iz poljoprivrede kako bi se izmenili zakoni koji se odnose na poljoprivredno zemljište i delovi zakona o planiranju i izgradnji relevantni za mogućnosti gradnje i obezbeđivanje osnovnih uslova za uspostavljanje proizvodnje. Potom, isti ti zakoni moraju se spustiti na sve lokalne uprave i primenjivati na isti način. 

Zbog rata u Ukrajini i neizvesnosti na tržištu Rusije izvoznici su primorani da traže druga tržišta. Vaša kompanija je počela sa izvozom u Rusiju u septembru prošle godine, šta se dešava sa izvozom vaših proizvoda, imate li problem sa bankama i platnim prometom?

Jelena: Naš izvoz tek treba da krene početkom aprila kada nam pristignu zasejane kulture. Intenzivno pratimo situaciju i u kontaktu smo sa našim partnerima sa kojima radimo u Rusiji. Iako je Belorusija uvela sankcije za proizvode iz Srbije, na sreću kamioni prolaze preko ove teritorije i klijenti sa kojima radimo u Rusiji imaju račune u bankama koje nemaju problem sa Swift sistemom plaćanja. Za sada sve funkcioniše i planiramo da količine za izvoz postepeno povećavamo. Počećemo sa jednim kamionom robe za izvoz nedeljno i postepeno ćemo uvoditi dodatne. Uporedo pratimo i okolna tržišta i polako razvijamo odnose sa kupcima sa tih područja.   

Bavite se poljoprivrednom proizvodnjom, koliko vas brine zagađenje vazduha i zemlje, kao i nova fabrika gume koja se gradi u Zrenjaninu, vaša proizvodnja je u blizini, u Besnom Foku koliko vas ugrožava ta fabrika?

Jelena:  Veoma nas brine ta fabrika i njen uticaj na životnu sredinu. Ukoliko ne bude imala ugrađene filtere za prečišćavanje može značajno da utiče na prinose kako nama tako i svim proizvođačima iz naše okoline. Generalno ako se ne bude vodilo računa o očuvanju životne sredine mogu se upropastiti poljoprivredni potencijali u Srbiji.