Poljoprivredni proizvođači, po novom pravilniku koji je stupio na snagu, mogu da dobiju podsticaj u maksimalnom pojedinačnom iznosu od pet miliona dinara.
Podsticaji se daju za primarnu proizvodnju biljnih kultura – žitarica, industrijskog, aromatičnog i lekovitog bilja, povrća, voća, grožđa i cveća.
Takođe, pravo na tu vrstu subvencija može se ostvariti i za primarnu stočarsku proizvodnju – mleka, mesa, konzumne ribe i meda i drugih pčelinjih proizvoda, navedeno je u pravilniku.
Poljoprivrednicima su državne subvencije na raspolaganju za nabavku nove mehanizacije i opreme za navodnjavanje, opreme i materijala za zaštitu od
bolesti, štetočina, korova, grada, niskih i visokih temperatura, novih priključnih mašina i opreme za setvu, sadnju i berbu, novih plastenika…
Subvencioniše se, između ostalog, i nabavka nove opreme za smeštaj odnosno odgoj mlečnih krava, tovnih junadi, ovaca, koza, prasadi i živine, kvalitetnih priplodnih grla na domaćem i stranom tržištu, nabavka nove opreme za ribnjake i nove opreme za pčelarstvo…
Pravo na podsticaje, pod uslovima utvrđenim ovim pravilnikom, ima fizičko lice – nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnik i pravno lice – privredno društvo, zemljoradnička zadruga, poljoprivredna srednja škola.
Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se po zahtevu sa podacima iz Registra na dan 31. mart tekuće godine, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Zahtev za korišćenje podsticaja podnosi se Upravi za agrarna plaćanja za svaku kalendarsku godinu, u periodu od 1. maja do 15. oktobra tekuće godine.
Najviši ukupni iznos podsticaja po podnosiocu zahteva je dva miliona dinara, a za određene namene – izgradnju, proširenje, rekonstrukciju ili adaptaciju hladnjača i novih objekata namenjenih skladištenju žitarica i do pet miliona dinara.
Podsticaji se isplaćuju na osnovu rešenja Uprave, po redosledu podnošenja zahteva, a do iznosa finansijskih sredstava utvrđenog posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Ako je više zahteva podneto u isto vreme, redosled isplate podsticaja određuje se prema vremenu prijema zahteva u Upravi.
-615x345.jpg.webp)
Nisu. Jer turisti ne dolaze da gledaju ukrase, toga imaju i u svojoj zemlji. Turisti traze avanturu. Avanturu im moze pruziti zemlja sa bogatom istorijom i adekvatnom prezentacijom iste. Srbija ima bogatu istoriju, ali se ne moze pohvaliti bogatom ponudom njenog najveceg blaga. Istorija je duh jednog naroda, njeno najvece bogatstvo, nesto sto ona nesebicno deli sa drugim narodima koji je okruzuju. Ukrasiti Knez Mihailovu a ne ocistiti spomenik istom? Napravljene kolibe u Knezu, nece sakriti prelepe stare zgrade koje se ne obnavljaju i propadaju. Mnogobrojne svetiljke, nece sakriti sasecene grane prelepog drveta na kojima stoje. Turisti zele grad muzej, sa dusom i uslugom, a ne cirkus,sa jeftinom rakijom i losom avanturom.