Poljoprivrednici kasne sa jesenjom setvom pšenice

Smanjene subvencije uticale su na ovogodišnju jesenju setvu žita. Ljudi sada odlažu jesenju setvu u nadi da će se nešto desiti. Hrvatima od države 370 evra, Srbima 2.000 dinara.

Setva pšenice u Srbiji uveliko kasni – posejana je tek na 20 odsto površina, iako je u isto vreme prošle godine to bilo i tri puta više. Poljoprivrednici kažu da je to samo mali deo posledica drastično smanjenih državnih subvencija za biljnu proizvodnju u ovoj godini. 

Kasno skidanje kukuruza, da bi se što manje sušio kad se obere, takođe povlači za sobom da setva pšenice uđe čak u decembar, iako bi optimalno bilo da za koji dan bude završena.

„Slabo zasejane površine odraz su toga što nije bilo subvencija. Kada poljoprivrednici imaju takve podsticaje, njima je tržišna cena dobra. Ljudi sada odlažu jesenju setvu u nadi da će se nešto desiti. A neki od njih, umesto da kupuju semensku pšenicu, seju sopstvenu, iz proizvodnje. Tako se odmah zna da će biti manji prinos i lošiji kvalitet“, priča Miroslav Ivković, poljoprivrednik iz Novog Žednika.

Kako kaže Ivković, Hrvatska daje svojim poljoprivrednicima 370 evra, a Mađarska i do 400 evra. Poljoprivrednici u Srbiju za biljnu proizvodnju od ove godine dobijaju samo 2.000 dinara po hektaru zemlje i isto toliko po hektaru za đubrivo.

Prema rečima Vukosava Sakovića, predsednika Fonda za žito, setva pšenice se godinama odlaže i produžava do sredine decembra.

„Pšenica se seje uglavnom na njivama gde je kukuruz, a berbu poljoprivrednici odlažu da bi se osušio na oranicama. Samim tim pomeraju i setvu pšenice. Na kraju se uvek završi tako da pšenicu imamo na blizu 600.000 hektara“, kaže on.

Poljoprivrednik iz Kuzmina Draško Danilović objašnjava da sistem subvencija mora da se menja.

„Prvo smo imali subvencije za sto hektara, koje su sada smanjene na samo dvadeset hektara. Kada se uzme u obzir iznos koji dobijamo, gotovo da se i ne isplati da prikupljamo sve neophodne papire da bismo tu subvenciju dobili“, kaže Danilović.