Poljoprivrednici traže ostavke, Martinović tvrdi da su im zahtevi ispunjeni

Poljoprivrednici širom Srbije danas su započeli protest, zahtevajući, između ostalog, ostavke ministra poljoprivrede i ostalih odgovornih funkcionera zbog toga što su u prethodnim danima mnogima od njih stigla rešenja kojima su njihova gazdinstva prebačena u takozvani pasivni status, zbog čega više neće imati prava na dobijanje državnih subvencija za poljoprivredu. Samo nekoliko sati nakon što su započeli protest, resorni ministar Aleksandar Martinović saopštio je da je Ministarstvo poljoprivrede već ispunilo sve njihove zahteve. 

Martinović je istakao da su poljoprivrednici juče pozvani na sastanak, ali da su „odbili da razgovaraju i odlučili da obustave svaku komunikaciju sa Vladom Srbije“.

Vlasnik farme krava iz okoline Pančeva Dejan Trajković kaže za Novu ekonomiju da su tri glavna razloga za protest poljoprivrednika stavljanje njihovih gazdinstava u pasivno stanje bez pravne osnove, podrška studentskim blokadama kao i zahtev da se hitno smeni ministar Martinović, zatim svi članovi skupštinskog odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu na čelu sa predsednikom Marijanom Rističevićem, kao i premijer Miloš Vučević, jer je kako navodi, „lično garantovao ispunjenje obećanja poljoprivrednicima, nakon protesta u maju“.

Trajković je naveo da je „pasivan status poljoprivrednicima određen bespravno, jer država ne zna kako da se obračunava sa neistomišljenicima njihove politike, koji iznose faktičko stanje poljoprivrede“.

Prethodno je, kako je preneo Danas, pasivan status 4. decembra određen poljoprivrednom gazdinstvu čiji je nosilac Predrag Veljković iz Pekčanica kod Kraljeva, dok je Zlatku Kokanoviću iz Gornjih Nedeljica isto rešenje stiglo 6. decembra. Kokanović, jedan od najistaknutijih ekoloških aktivista i Predrag Veljković, smatraju da su ovakvo rešenje dobili jer su „bili najglasniji protiv ove vlasti i ovog režima“.

Uz to, zvanično 235 gazdinstava u Srbiji ima pasivan status.

Kada je u pitanju tok protesta, Trajković objašnjava da će se dalji dogovori sprovoditi u hodu, a da ukoliko ne dođe do ispunjenja zahteva „protesti će se nastaviti i radikalizovati“.

Trajković dodaje da se posle majskih protesta, kada su zahtevali bolje otkupne cene, i dogovora sa vladom, konačno nešto postiglo.

„Uvedene su kvote za kontrolu tržišta, kako pet uvoznika ne bi moglo da uništava poljoprivredu Srbije. Sa prethodnim rukovodstvom ministarstva se radilo, bilo je naznaka da će doći do novih zakona i promena. Međutim, svedoci smo da do promena nije došlo. Uvozi se mnogo mesa i mleka, zbog čega su spuštene cene tih proizvoda“, objašnjava Trajković.

Podsećamo da su tokom majskih protesta poljoprivrednici takođe zahtevali smenu Martinovića, Rističevića i premijera Miloša Vučevića.

Trajković kaže da poljoprivrednici koji protestuju u celosti podržavaju studentske blokade kao i zahteve koji su studenti izneli, sa čim se slaže i poljoprivrednik iz Slankamena Zoran Kotarac.

Kotarac navodi da su kriterijumi prema kojima je izvršena inspekcija i poljoprivrednicima uveden pasivan status, toliko strogi, da bi prema tome gotovo svako gazdinstvo u Srbiji moglo da dobije pasivan status.

„Premije za mleko koje smo dobili od vlade, 19 dinara po litru, za april, maj i jun, isplaćene su u petak. Sada je trebalo da budemo isplaćeni za period od jula do septembra, ali para nema, one su potrošene“, kaže Kotarac.

On dodaje da se za proizvodnju ne dobija adekvatna cena.

„Ja ne želim premije, želim realnu cenu za to što proizvodim, ne da neki drugi sektor ispašta zbog premija na poljoprivredne proizvode. Ukoliko ne bi bilo velikog uvoza mleka i mesa, koji su lošeg kvaliteta, premije ne bi bile neophodne“, objasnio je Kotarac.

Kotarac se takođe slaže da protesti treba da se nastave dok se zahtevi ne ispune, jer kako kaže, „dogovori se ispune samo na televiziji“, a „ova vlast ne može da reši probleme koje imamo“.

S druge strane predstavnik poljoprivrednika iz Vojvodine Vukašin Baćina smatra da proteste poljoprivrednika organizuju interesne grupe koje koriste situaciju i da, kako navodi, „ovog momenta poljoprivrednik nema razloga za protest“.

Baćina navodi da poljoprivrednici u Srbiji „nikada nisu dobili više, nego u 2024. godini“.

„Ove godine dobili smo premije od 19 dinara po litru mleka, 100.000 dinara za krave prvotelke, oko tridesetak hiljada dinara po obradivom hektaru“, dodaje Baćina.

Kada je u pitanju pasivan status gazdinstava, on objašnjava da to nije neobična situacija za Srbiju.

„Postoji mnogo gazdinstava u pasivnom statusu. Pre nego što se to dogodi, inspekcija regularno prekontroliše gazdinstvo i ukoliko uvidi neke nedostatke, postoji rok od 60 dana da se oni isprave, što je bio slučaj i sa dva sporna poljoprivrednika (Veljkovićem i Kokanovićem). Oni nisu ispunili zahteve inspekcije povodom nepravilnosti koje su pronađene, pa su zbog toga dobili status. Inspekcija je jednostavno radila svoj posao„, kaže Baćina.

O tome je bilo reči i u saopšenju ministra Martinovića, u kom se tvrdi da rešenja o utvrđivanju pasivnog statusa „nisu stvar targetiranja i političkog progona poljoprivrednika“, već su „isključivo doneta usled utvrđenih nepravilnosti“.

Poljoprivreda i ove godine u lošem stanju uprkos većem izvozu od uvoza agrarnih proizvoda