Polovina građana imala negativno iskustvo sa lokalnom samoupravom

Više od polovineispitanih građana Srbije izjavilo je da je njihovo iskustvo sa lokalnom upravom pretežno negativno, dok 45% građana sa njom ima pretežno pozitivno iskustvo. U razgovoru sa aktivistima, građani se često i opširno osvrću na komunalne probleme, ali se slabo preuzimaju inicijativu kako bi se oni rešili, saopštio je Centar za evropske politike.

Sve navedene rezultate pokazala anketa u okviru inicijative „Pratim JA“ koja je sprovedena na uzorku od 1.200 ljudi širom Srbije tokom juna i jula 2021. godine. Anketa je pokazala, kako se navodi, da je svaki drugi građanin zadovoljan pružanjem lokalnih usluga, kao i da svaki peti smatra da je lokalna uprava otvorena i dostupna građanima. 

Rezultati pokazuju da je polovina građana pretežno zadovoljna uslugama koje pruža njihova opštinska ili gradska uprava, kao što su usluge izdavanja izvoda iz matične knjige rođenih ili knjige državljana, prava na socijalnu zaštitu, građevinske dozvole, potvrde za upis deteta u školu.

S druge strane, 40% građana izražava nezadovoljstvo pružanjem istih usluga. Prebacivanje nadležnosti i odgovornosti, davanje različitih informacija i uputstava, „šetanje“ od kancelarije do kancelarije, zahtevi za pribavljanje još papira i zatvorena vrata, samo su neke od asocijacija nezadovoljnih ispitanika na rad opštinske ili gradske uprave.

Čak 80% građana, među kojima ima i onih koji su zadovoljni samim uslugama lokalne uprave, smatra da nema dovoljno mogućnosti da iskaže svoje mišljenje ili iskustvo u vezi sa uslugama koje im pruža lokalna uprava.

Na pitanje da li su se obraćali lokalnim institucijama kako bi se rešili komunalni problemi, odgovor građana je uglavnom „ne“. Rezultati govore da 84.5% građana nikada nije učestvovalo u oblikovanju odluka lokalne samouprave, jer smatraju da nisu dovoljno kompetentni ili osećaju da šta god radili, nema boljitka.

Inače građani se često osvrću na komunalne probleme, seču drveća, vodosnabdevanje, problem parking mesta, prevoza i snabdevanja strujom.

Takođe, značajan udeo ispitanika, tačnije 42%, ne zna da li ima mogućnost da se uključi u donošenje opštinskog ili gradskog budžeta, a tek svaki drugi građanin zna za mogućnost da pristupi informacijama od javnog značaja koje nastaju u radu organa lokalne uprave. Stoga ne iznenađuje opšti utisak aktivista da među građanima uglavnom vlada neupućenost i apatija.

Svega pet odsto građana smatra da se zapošljavanje službenika u opštinskoj ili gradskoj upravi vrši potpuno na osnovu kvalifikacija i sposobnosti, dok čak 82% građana smatra da se službenici zapošljavaju potpuno (54%) ili donekle (28%) na osnovu političkih i ličnih veza.

Napominje se da su građani često rezervisani i bojažljivi u podeli svojih iskustava:

„Dosta građana zaobilazi štand, pod pretpostavkom da je u pitanju neka akcija opozicije, što pokazuje da doživljavaju popunjavanje ankete kao neku vrstu rizika“, zaključuju aktivisti koji su sprovodili ankete.

Projekat „Pratim JA“ sprovode Centar za evropske politike (CEP), Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), Centar za ravnomerni regionalni razvoj (CenTriR) i Ekološki centar Stanište, uz lokalne organizacije Urban In, Odbor za ljudska prava Niš i Klub Ars Nova.

Projekat je podržala Evropska unija.

Ulične akcije i anketiranje se sprovode u 17 gradova i opština, kao i onlajn putem sledećeg LINKA, sa ciljem prikupljanja stavova građana o stanju javne uprave na lokalu. Predviđeno je održavanje  pet akcija u svakoj jedinici lokalne samouprave, a predstavljeni nalazi se odnose na prvi krug akcija.