Pomeren rok za primenu Zakona o elektronskom fakturisanju

Vlada Srbije je na današnjoj sednici usvojila Predlog zakona o elektronskom fakturisanju. Dok država tvrdi da se tim zakonom sistemski uređuje oblast slanja, prijema i čuvanja elektronske fakture, privrednici negoduju jer im nije jasno koja je uloga najavljenih posrednika u elektronskom fakutirasnju.

Prema najavama koje su stigle iz Vlade Srbije, najpre će od 1. januara 2022. godine subjekti javnog sektora biti u obavezi da primaju i izdaju e-fakture između sebe i taj rok je pomeren za šest meseci, u odnosu na prethodni.

Predstavnici privatnog sektora, koji to žele takođe će moći da razmenjuju elektronske fakture sa javnim sektorom.

Kako je precizirao ministar finansija Siniša Mali, od polovine naredne godine privredni subjekti će biti osposobljeni da primaju fakture od javnog i privatnog sektora.

Prema njegovim rečima, od januara 2023. godine ceo privatni sektor biće u obavezi da bude osposobljen za prijem i slanje e-faktura, a celokupan trošak njihovog uvođenja trebalo bi da košta nekoliko stotina miliona dinara.

Siniša Mali je izjavio i da taj Predlog Zakona o elektronskom fakturisanju sledi najbolju praksu prelaska na elektronsko fakturisanje koju primenjuju države Evropske unije.

„Njime se unapređuje transparentnost, pravna sigurnost i konzistentnost pravnog okvira koji reguliše oblast elektronskog fakturisanja“, naveo je Mali.

On je istakao i da će korišćenje sistema elektronskih faktura biti besplatno, kao i da se time neće stvoriti dodatni troškovi za njegove korisnike.

Mali je naglasio i da će taj zakon omogućiti uštedu u vremenu potrebnom za rad sa fakturama, jer nestaje potreba za izdavanjem, primanjem i čuvanjem faktura u papirnom obliku.

REAKCIJA MALIH PRIVREDNIKA

Neki privrednici, ali i Udruženje Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije tvrde da su se već pojavile ponude nekih firmi za usluge posrednika u elektronskom fakturisanju, uprkos najavi države da će sve moći da se obavlja besplatno.

„Smatramo da će (u zakonu) pokušati da provuku posrednike za tako nešto, što je nama neprihvatljivo, ne želimo da naše poslovne tajne idu preko posrednika“, kaže za Novu ekonomiju Milena Amon iz Udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije.

Prema njenim rečima, za razmenu elektronskih faktura treba da se koristi neki informacioni sistem koji je povezan sa državnim sistemom i nema potrebe da se pojavljuju bilo kakvi posrednici u razmeni elektronskih faktura.

Milena Amon kaže i da su nekim privrednicima već stizale ponude posrednika za elektronske fakture i da su predložene cene za 250 faktura mesečno, za nešto manje od osam hiljada dinara.

Tim troškovima treba dodati porez na dodatu vrednost (PDV), kao i još 30 dinara za svaku sledeću fakturu, kada njihov broj pređe 250.

„Nije definisano šta se radi sa tim fakturama, ko je odgovoran za poslovne tajne u tim fakturama, vi njima (posrednicima) stavljate na uvid kompletnu poslovnu dokumentaciju“, napominje sagovornica Nove ekonomije.

Amon kaže i da u tvrdnje države da će se elektronsko fakturisanje obavljati besplatno ne može potpuno da se veruje, jer su usluge eventualnih posrednika počele „bombastično“ da se nude firmama od strane preduzeća sa velikim kol centrom, registrovanog kao of-šor (off shore) na Kipru.

Na problem koji bi se javio ako bi u se u razmenu elektornskih faktura ubacili posrednici, ukazala je i Računovodstvena komora Srbije.

Povodom usvajanja Predloga Zakona o elektronskom fakturisanju, reagovali su i predstavnici Računovodstvene komore Srbije.

Oni su putem fejsbuk stranice izjavili kako se nadaju da je iz Predloga Zakona o elektronskom fakturisanju izbačena uloga posrednika u razmeni elektronskih faktura.

Čedomir Savković