Vlada Srbije naložila Ministarstvu privrede i Agenciji za privatizaciju da ponište sve akte i radnje u predmetu prodaje imovine preduzeća Vršački vinogradi.
Vlada je upoznata sa Izveštajem o izvršenom nadzoru nad radom Agencije za privatizaciju u predmetu prodaje imovine „Vršački vinogradi“ AD Vršac u restruktuiranju, po javnom pozivu od 8. jula 2013. godine, za učešće na javnom nadmetanju za kupovinu dela pokretne i nepokretne imovine društva, saopštila je Vladina kancelarija za saradnju sa medijima.
U Izveštaju su konstatovane povrede Zakona o privatizaciji i Uredbe o postupku i načinu restruktuiranja subjekta privatizacije, pa je vlada naložila Ministarstvu privrede i Agenciji za privatizaciju da primene mere kako bi bile otklonjene utvrđene nezakonitosti, da ponište sve akte i radnje, spreče eventualnu štetu i pokrenu postupak utvrđivanja odgovornosti.
U poziv za javno nadmetanje za privatizaciju „Vršačkih vinograda“, objavljenom 8. jula, početna cena za građevinske objekte, zemljište, višegodišnje zasade i šume, kao i zalihe vina, bila je utvrđena u iznosu od 100 odsto tržišne vrednosti imovine, odnosno 17,6 miliona evra.
Prvo javno nadmetanje okončano je neuspešno, a početna cena na drugom, takođe neuspešnom, nadmetanju bila je u iznosu od 51 odsto tržišne vrednosti, odnosno 8,9 miliona evra.
Početna cena na trećem nadmetanju je određena u visini od 30 odsto tržišne vrednosti, što je 5,28 miliona evra.
Na licitaciju su se prijavili rusko-ukrajinski konzorcijum, MK grupa Miodraga Kostića, firma Mileta Dragića i kineski konzorcijum Guan Nan, ali je samo Guan Nan bio u mogućnosti da uplati neophodan depozit.
Guan Nan još nije potpisao Ugovor o preuzimanju Vršačkih vinograda sa Agencijim za privatizaciju, niti je uplatio licitiranu cenu od 5,3 miliona evra.
Posle žalbi da je bilo nezakonitosti, kineski investitor je najavio da će odustati od ulaganja u Srbiji ukoliko ne bude potpisan ugovor o kupovini tog vršačkog preuzeća, ali i da će podneti tužbe protiv odgovornih.
Pravni zastupnici kineske firme u Srbiji su rekli da se ne mogu naknadno menjati uslovi traženi tenderom, kao i da je prodajni paket obuhvatio zemljište – 620 hektara, šume, građevinske objekte i zalihe od 10 miliona litara vina, ali da nije predviđena kupovina robne marke.
Premijer Ivica Dačić izjavio je u avgustu ove godine da je naložio Radnoj grupi Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije da proveri prodaju imovine Vršačkih vinograda.
Dačić je Tanjugu rekao da je MUP-u prosledio izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o „Vršačkim vinogradima“, u kojem se iznose ozbiljne primedbe „koje zahtevaju hitnu proveru“.
Reč je o Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, kojim se ukazuje na postupanje Agencije za privatizaciju, a kojim je oštećena država i to preduzeće, dodao je Dačić.
Ministar privrede Saša Radulović izjavio je jutros u „Kažiprstu“ RTV B92 da su podnete krivične prijave protiv svih odgovornih za „sramotnu privatizaciju Vinograda“, ali nije želeo da imenuje ko je tačno odgovoran.
Radulović je rekao da postoji predlog Ministarstva da se ta privatizacija poništi zbog brojnih nezakonitosti u postupku, naglašavajući da je ta privatizacija „sramota i skandal, nedopušteno ponašanje“.
Radulović je ocenio da su na tom tenderu vladali nejednaki uslovi za učesnike, ali nije želeo da komentariše ko je odgovoran za lošu porivatizaciju.
Bivši ministar privrede i finansija Mlađan Dinkić izjavio je da veruje da nije obuhvaćen krivičnom prijavom za aferu Vršački vinogradi.
Prethodna privatizacija „Vršačkih vinograda“ iz 2006. godine raskinuta je tri godine kasnije.
„Vršački vinogradi“ imaju zalihe od 8,5 miliona litara vina, što na tržištu vredi oko 4,5 miliona evra, kao i očekivani ovogodišnji prinos grožđa od osam miliona kilograma, odnosno u proizvodnji 5,7 miliona litara vina, što vredi još oko tri miliona evra.
Vršačka firma ima 250 zaposlenih, raspolaže sa oko 1.200 hektara zasada vinograda u rodu, 614 hektara ima sopstvene zemlje, i dvostruko više državne u dugogodišnjem zakupu. Prerađivačko-smeštajni kapaciteti (podrumi) iznose 34,2 miliona litara.
Kako je uticalo na Vas vršenje dužnosti ambasadora SRJ na Kipru?