Denjub fuds grupa ponovo je počela pregovore o prodaji Imleka s potencijalnim kupcima, kaže direktorka korporativnih i regulatornih poslova Svetlana Glumac.
Ona u intervjuu za novi broj mesečnika Biznis i finansije nije precizirala sa kojim kompanijama se pregovara, već je istakla da je prodaja strateški cilj, ali da do nje neće doći skoro.
Svetlana Glumac je kazala da su raniji pregovori o prodaji Imleka prekinuti u maju 2012. godine i da je jedan od razloga bio taj što se zbog političke situacije nakon izbora očekivao nestabilan kurs dinara.
„Sada je situacija malo stabilnija, ponovo počinjemo da pregovaramo s potencijalnim kupcima i videćemo kako će se to razvijati“, kazala je ona.
Najavila je i da će Denjub fuds grupa, u okviru koje posluju prehrambene kompanije Imlek, Bambi i fabrika vode Knjaz Miloš, nastaviti da investira u širenje tih kompanija u regionu.
„Nastavljamo da uvodimo nove tehnologije i da se širimo u Srbiji, Bosni i Makedoniji. Nastavljamo da investiramo svuda gde možemo, što nije uobičajeno za investicione fondove. Ipak, već deset godina poslujemo ovde i pokazalo se da je poslovna politika koju smo sprovodili ispravna“, kazala je ona.
Svetlana Glumac je istakla da postoji namera da se nastavi širenje i prepoznatljivost brendova kompanija Imlek, Bambi i Knjaz Miloš i da će biti dalji usredsređeni na razvoj u zemljama balkanskog regiona.
Ona je ocenila i da je za dalji razvoj domaće prehrambene industrije jedan od preduslova ukrupnjavanje – od poljoprivrednog zemljišta do industrije flaširane vode, za koju se procenjuje da će biti jedna od najunosnijih u ovom veku.
Svetlana Glumac je kazala da je država u prošloj godini imala veliki deficit i teško da može pomoći farmerima, iako je to jedini način da se obezbedi pristupačna cena mleka.
„Neverovatno je da u Nemačkoj proizvode jeftinije mleko sa radnom snagom koja je daleko skuplja, sa energentima koji su daleko skuplji – što znači da njihovi primarni proizvođači imaju pomoć države i subvencije na razne načine“, kazala je Svetlana Glumac.
Zivimo u dobu hiperprodukcije, tako da je i samo definisanje knjizevnosti diskutabilno. Da li u knjizevnost spadaju i dela Zoranah, Jelene Bacic Alimpic, Marijane Mateus? Ako spadaju, onda definitivno postoji interesovanje! Ali ako pod knjizevnoscu smatramo recimo Hemingveja, onda se mora dati negativan odgovor. Posto novih izdanja velikog nobelovca nema dugi niz godina. Niti bi bila profitabilna za izdavace. Nikad vise kvantiteta u ponudi, nikad manje kvaliteta! Najpopularnije su spisateljice poput Nore Roberts koja godisnje istancuje bar pet sest romana. Ali su svi na bestseler listama. I u Srbiji. Interesovanje postoji za bestselere, makar da se ljudi hvale kako su ih procitali.