Vesti iz zemlje

29.06.2014. 20:26

Tanjug

Autor: Nova Ekonomija

Poreska uprava kreće u veliku akciju efikasnije naplate dugova

Direktor Poreske uprave Aleksandar Miljković najavljuje veliku ofanzivu s ciljem efikasnije naplate poreskih dugova.
Poreska uprava, na čijem čelu je odnedavno Aleksandar Miljković, planira primenu svih zakonskih mera, koje toj instituciji stoje na raspolaganju – od plenidbe imovine do izvršenja hipoteke, kako bi naplatili poreske dugove od vlasnika firmi kod kojih blokada računa ne daje rezultat.
Ukupna naplata poreza i doprinosa, kod preduzeća i građana, u prvih pet meseci 2014. je „malo bolja“ nego u istom periodu 2013, ali je i dalje ispod željenog cilja projektovanog ovogodišnjim budžetom. 
Govoreći o preduzećima koja imaju velike iznose poreskog duga, Miljković je u izjavi agenciji Tanjug rekao da je iz ugla poreznika najefikasniji način prinudne naplate blokada računa, ali ukazuje da ima i drugih mogućnosti. 
„Možemo se, prema zakonu, naplatiti i na potraživanjima obveznika, koje on ima prema nekom trećem licu, što u nekim slučajevima i radimo. Međutim, svi ti alternativni načini prinudne naplate u odnosu na blokadu računa zahtevaju više vremena i veće angažovanje resursa unutar PU pa ih koristimo samo kada blokada računa ne daje efekte“, rekao je Miljković koji je pre nego što je postao prvi poreznik Srbije, između ostalog, radio i u prestižnoj svetskoj revizorskoj kući „PriceWaterhouseCoopers“ (PwC). 
Upitan da li će se i on držati zlatnog pravila „nulte tolerancije“ po kojem je bio poznat prethodni direktor Ivan Simič, Miljković odgovara da to nije „najsrećniji termin“. 
„Možemo ili da se ponašamo u skladu sa zakonom ili da to ne radimo, a termin ‘tolerancija’ mi zvuči kao nesprovođenje zakona. Prema zakonu je da preduzimamo sve kako bi naplatili javne prihode“, rekao je novi prvi poreznik Srbije. 
Postoje situacije kad obveznik nije u mogućnosti da plati poreski dug, kaže Miljković precizirajući da u tom slučaju dužnik ima zakonske mogućnosti da dugovanje odloži na neko vreme, ako istovremeno sa takvim zahtevom priloži i sredstva obezbeđenja. 
„To je legitimna stvar, i tada je odlaganje naplate moguće. Međutim, u svim ostalim situacijama, Poreska uprava mora da radi svoj posao, a to je da naplaćuje porez“, izričit je Miljković. 
Govoreći o trendu da se na svakoj listi Poreske uprave među najvećim dužnicima mahom nalaze iste kompanije i još im dugovi rastu, on kaže da u nekim slučajevima postoje objektivni razlozi, ali poručuje da će poreznici preduzeti sve kako bi u narednom periodu to bilo zaustavljeno. 
„Reč je mahom o preduzećima kod kojih se očekuje konverzija duga u kapital, ili onima koje su i dalje u većinskom državnom vlasništvu iz namenske industrije kojima je u postupku odlaganje duga. Postoji i veliki broj obveznika iz firmi u restrukturiranju ili stečaju gde smo nemoćni jer prinudnu naplatu sprečava zakon“, kaže Miljković. 
Prema njegovim rečima, reprogram poreskog duga za iznose više od tri miliona dinara sklopilo je između 60 i 70 preduzeća dužnika. Ukupno je za prvih pet meseci odobreno 1.900 reprograma dok je prema podacima za prva tri meseca u oko 90 slučajeva reprogram poništen. 
O najavljenoj oštroj borbi protiv sive ekonomije, Miljković kaže da će u tom procesu Poreska uprava imati važnu ulogu, ali su angažovani i svi drugi relevantni državni organi. Prvi problem sa kojim će se poreznici uhvatiti u koštac, navodi, jeste nedozvoljena trgovina akciznim i svim drugim proizvodima. 
„To najviše šteti budžetu, jer gubimo na PDV-u i na akcizama, a još se generiše i keš van računa koji služi za isplatu angažovanih ljudi. Naravno, tu nema ni obračuna poreza na lični dohodak niti doprinosa za socijalno osiguranje“, naveo je on. 
Utisak poreznika je, dodaje, i da je fiskalna disciplina u Srbiji slaba, jer se u restoranima, kafićima, klubovima često ne izdaju fiskalni računi. Efikasniju kontrolu i oštrije kazne, kako kaže, trebalo bi da omoguće i izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, čije se usvajanje očekuje narednih nedelja. 
Zato će se, naveo je, timu od 600 inspektora sa fakultetskim obrazovanjem, pridružiti 300 do 400 njih sa srednjom školom, koji će biti angažovani da kontrolišu izdavanje fiskalnih računa i prijavljivanje zaposlenih koji rade u maloprodajnim objektima. 
„To nisu novozaposleni, već kadar koji je kod nas radio na unosu poreskih prijava, ali je uvođenjem elektronskog sistema podnošenja prijava prestala potreba za tom vrstom poslova“, kaže Miljković i podvlači da nije reč o kampanji, već o trajnom povećanju kapaciteta i resursa za kontrolu. 
Miljković je najavio i dalju modernizaciju Poreske uprave. Do sada je, kako kaže, uvedena obavezna elektronska prijava poreza i doprinosa građana što je bila „administracija koja je zahtevala najveći broj prijava. Od 1. jula je, podseća, obavezna i elektronska prijava PDV-a, a plan je da se vremenom uvode elektronske prijave i za druge poreske oblike poput poreza na dobit i akcize“.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

  1. Za svaku vezu je potrebno dvoje pa i za ovakve veze.Ako ih to cini srecnim samo neka uzivaju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.