Vesti iz zemlje

21.11.2022. 11:57

Nova ekonomija

Autor: Čedomir Savković

Poreznici: Predvidivost poslovanja olakšica za paušalce

Foto: Pixabay

Ključni koristi dosadašnje reforme oporezivanja paušalnog preduzetništva tiču se predvidivosti poslovanja, jer obveznici na početku godine znaju tačan iznos poreske obaveze koja ih očekuje u tekućoj godini, smatraju u Poreskoj upravi Srbije.

„Masovno donošenje rešenja se vrši polovinom januara i obveznici znaju tačno zaduženje po osnovu poreza i doprinosa za svaki mesec u tekućoj godini. Eliminisali smo donošenje rešenja u papironoj formi, donosimo ga isključivo u elektronskom obliku, dostavljamo na portal Poreske uprave, obveznik može u svakom trenutku da preuzme ta rešenja, gde se nalazi i uplatnica“, rekao je na NALED-ovoj (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) diskusiji Dragan Agatunović iz Poreske uprave.

Kako ocenjuje, na taj način su smanjeni troškovi, a uveden je i kalkulator paušalnih poreza i doprinosa na portalu Poreske uprave.

Uz pomoć tog kalkulatora svako može da utvrdi kolike ga obaveze očekuju, ukoliko, na primer, želi da otvori neku radnju za samostalnu delatnost.

„Od 1. januara predlažemo da eliminišemo obavezu podnošenja prijave u slučaju prestanka obavljanja delatnosti, nastavka nakon privremenog prekida, promene sedišta. Sve promene koje se dešavaju u toku godine obveznik će moći podnošenjem promene u Agenciji za privredne registre (APR) biće okidač za Poresku upravu da donese rešenje“, napominje Agatunović.

Od danas novi sistem oporezivanja paušalaca

Kako pojašnjava, više neće postojati obaveza podnošenja poreske prijave i u tim slučajevima i to doprinosi smanjenju troškova, povećanju efikasnosti, kao i unapređenju celokupnog poslovnog procesa.

Pored toga, kako dodaje, posao će biti olakšan i samoj administraciji.

„Poreska uprava zajedno sa Ministarstvom finansija razmatra i predlog udođenja jednog računa i kod privrednih subjekata koji plaćaju poreze doprinose po odbitku na zaradi na drugoj vrsti prihoda. To je jedna sveobuhvatna reform , potrebno je uskladiti i sisteme i mogućnosti nadležnih fondova, centralnog registra i drugih organa, to je vrlo razuman i celishodan predlog, očekuje se uspostavljanje i toga, da li će to biti iduće godine, videćemo“, rekao je Agatunović.

Ninoslav Kekić iz Republičkog sekretarijata za javne poslove podseća da je test samostalnosti za paušalc, koji je uveden 2019. godine, dosta sputan pandemijom korona virusa.

„Nema dovoljno podataka da je to u potpunosti urodilo plodom. U prvoj godini primene pokazalo se da veliki broj preduzetničkih radnji, čak i sa prihodima preko 30.000, ugašen u tom periodu. Ta lica su uglavno zasnivala radne odnose sa prethodnim partnerima, odnosno postali su im poslodavci“, dodaje Kekić.

Mera je kako podseća prilično uplašila preduzetnike, naročito one čija firma posluje samo sa jednom firmom, jer bi to značilo odliv sredstava koja bi bila namenjena za poreze i doprinose na platu, u korist priliv asredstava na paušal.

„To svakako na neki način izaziva disbalans, odnosno pojeftinjuje preduzetničku delatnost. Mera je dala rezultate, ali nakon pandemije, dosta je situacija gde preduzetnici obavljaju poslove samo sa jednom firmom i taj broj nije mali“, dodaje Kekić.

Paušalci uglavnom otišli u DOO zbog testa samostalnosti

Dušan Vasiljević iz NALED-a, kaže da je ograničenje rasta poreza i doprinosa za preduzetnike paušalce u prethodne tri godine bilo na nivou od 10 odsto:

„Znači niko nije mogao da ima veće povećanje u odnosu na to. Ako se ne promeni ništa u regulativi, mi ćemo od 1. januara 2023. godine imati situaciju da neki poreski obveznici paušalci mogu da dobiju iznos obaveza koji mogu da budu i nekoliko desetina procenata veći nego sada.“

Kako naglašava, trenutna kriza koja pogađa čitavu srpsku ekonomiju, a najviše manje privredne subjekte, kojima treba pomoć.

„Predlažemo da se to ograničenje rasta produži najmanje na 2023. godinu, ili na neki eventualno duži rok, dve do tri godine. Postoji varijanta da se maksimalno povećanje dozvoli samo na nivou od 10 odsto, ili neki konzervativiniji predlog, povećanje od 10 odsto plus stopa inflacije“, kaže Vasiljević.

Vasiljević kaže i da ljudi koji uglavnom posluju preko interneta, profesori jezika, virtuelni asistenti i prevodioci, ako žive u Beogradu i posluju kao paušalci, mogu da imaju čak nekoliko puta veće obaveze prema državi, nego na primer, njihove kolege koje žive u Merošini.

„Treba razmišljati i o tome da li i neke druge delatnosti plaćaju različite obaveze, u zavisnosti od toga u kojoj opštini posluju. Stim u vezi je i predlog da se redefinišu neki koeficijenti koji su utvrđeni u trenutku donošenja i usvajanja novih pravila (2019. odnosno 2020. godine)“, dodaje Vasiljević.

Kako naglašava, neke delatnosti sigurno neće biti profitabilne kao u to vreme, pa koeficijente treba izmeniti, kako bi oporezivnaje bilo pravednije.

On dodaje i da često vlada zabluga u vezi sa tim da svi frilenseri dobro zarađuju, a mnogima su zapravo prihodi pali u međuvremenu, od trenutka kada su nova pravila o paušalnom oporezivanju stupila na snagu.

Siniša Mali odgovorao na pitanja o paušalcima i fiskalnim kasama

PRIORITETI U NOVOJ 2023. GODINI

Ninoslav Kekić smatra da tokom 2023. godine treba promeniti granice za paušalne i za firme koje ulaze u sistem PDV-a:

„One nisu promenjene već više od 10 godina, a znamo svi da se situacija na tržištu prilično promenjena, danas je skuplje biti preduzetnik nego onda kada su te granice uvedene. Dosta preduzetnika je na granicama, dosta privrednika posluje tako što ima i preduzetničku radnju i privredni subjekt, baš zbog kalkulisanja zbog nečeg. Trebalo bi razmotriti da se granica za paušal podigne iznad šest miliona, što se tiče granice za ulazak u PDV, ona je trenutno oosam miliona i tako je već takođe duže od 10 godina.“

Prema njegovim rečima, ako bi se slušali preduzetnici trebalo bi pristupiti analizi da se tačno ustanovi koja granica u tim obastima bi bila merodavna.

Dušan Vasiljević kaže da su do sada frilenseri praktično bili zdravstveno neosigurani, u slučaju da nisu imali neki drugi oblik te vrste osiguranja.

On je naglasio i da je važno pitanje penzionog osiguranja, kao i da novi sistem koji je predložen omogućava novine u plaćanju i priznavanju staža.

„Iako je minimalni iznos dopirnosa 7.200 dinara da bi ste imali priznat pun mesec penzionog staža, čak i oni koji plate polovinu tog iznosa imaće priznatih 15 dana radnog staža. Mislimo da je to važno, da što više ljudi stiče pravo po osnovu penzionog osiguranja.“

Kako dodaje, treba razmišljati i o pravu za brigu o detetu, naknadi u slučaju sprečenosti za rad, stvarima koje još nisu predložene.

„Podizanje granice za paušal i za ulaženje u PDV su prilično nerealni zahtevi, jer to je jedna od stvari zbog kojih smo često kritikovani u međunarodnim okvirima, čak i u okviru pristupnih pregovora za članstvo u Evropskoj uniji“, ocenio je Dragan Demirović iz Ministarstva finansija.

Prema njegovim rečima, ministarsvo se bori da održi aktuelni nivo tih ograničenja, ali će biti jako teško da se oni podignu, jer je to bio slučaj i u vezi sa drugim državama koje su pristupale Evropskoj uniji.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.