Poslodavci najmanje izdvajaju za usavršavanje radnika

Poslodavci u Srbiji najviše izdvajaju za zarade i doprinose, a najmanje na obrazovanje i usavršavanje. Prosečni troškovi rada po izvršenom času rada u 2020. godini iznosili su 816 dinara, odnosno 6,94 evra, navodi Republički zavod za statistiku (RZS). 

Republički zavod za statistiku objavio je istraživanje o strukturi troškova rada koje poslodaci imaju na osnovu angažovanja radne snage. 

Najveći prosečni troškovi rada po izvršenom času rada zabeleženi su u sektoru Informisanje i komunikacije i iznose 1.543 dinara, što je skoro duplo više od republičkog proseka. 

Najniži troškovi rada po izvršenom času rada zabeleženi su u sektorima delatnosti: usluge smeštaja i ishrane, umetnost, zabava i rekreacija i trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila, i iznose manje od 640 dinara.

U odnosu na 2016. godinu, prosečni troškovi poslodavca, po izvršenom času rada, koji se odnose na naknade za zaposlene zabeležili su rast od 33,7 odsto.  Troškovi obrazovanja i usavršavanja zaposlenih ostali su na istom nivou, dok su ostali troškovi poslodavca i iznos subvencija po izvršenom času rada više nego udvostručeni. 

Poslodavci su u 2020. godini najveći iznos izdvajali za naknade za zaposlene zarade i doprinose, odnosno 838 dinara.

U strukturi troškova rada najveće učešće imaju redovne isplate zaposlenima (zarade i redovni bonusi, sa pripadajućim porezima i doprinosima na teret zaposlenog), koje iznose 72,5 odsto , zatim slede obavezni doprinosi na teret poslodavca, čije učešće iznosi 13,3 odsto , dok su isplate za neodrađene dane, dane odmora, praznika, treće po veličini i iznose 8,8 odsto. Ove tri komponente zbirno čine 94,6 odsto troškova rada. 

Ostali troškovi rada, kao što su (1) troškovi obrazovanja i usavršavanja, (2) troškovi u vezi sa zapošljavanjem novih radnika, (3) zaštite na radu, (4) poreza koji se odnose na plaćanje penala zbog nezapošljavanja zakonom propisanog broja lica sa invaliditetom, u proseku, iznosili 9 dinara po izvršenom času rada.

Najmanje učešće u ukupnim troškovima rada imaju troškovi obrazovanja i usavršavanja zaposlenih i troškovi ostalih poreza koji se odnose na plaćanje penala zbog nezapošljavanja zakonom propisanog broja lica sa invaliditetom i u ukupnim troškovima učestvuju sa 0,2 odsto, navodi se u istraživanju. 

Troškovi obrazovanja i usavršavanja zaposlenih podrazumevaju troškove za kurseve, seminare, simpozijume, stručna putovanja i i u ukupnim troškovima rada učestvuju sa 0,2 odsto. 

Troškovi poslodavca u vezi sa zapošljavanjem novih radnika (za oglase, za agencije za zapošljavanje, troškovi razgovora sa kandidatima) i troškovi za usluge zaštite na radu koji se odnose na kupovinu zaštitne i radne odeće iznose 0,6 odsto, odnosno pet dinara po izvršenom času rada. 

Visina ovih izdvajanja najveća je u sektorima delatnosti snabdevanja električnom energijom, gasom i parom i snabdevanja vodom i upravljanje otpadnim vodama, 14 dinara po izvršenom času rada, kao i u rudarstvu, 11 dinara po izvršenom času rada. 

Kako navodi RZS,  Istraživanje o troškovima rada se sprovodi svake četvrte godine, a obračunski period je prethodna poslovna godina.

Osnovni izvor za prikupljanje podataka su knjigovodstvene dokumentacije poslovnih subjekata o isplaćenim zaradama i ostalim troškovima rada, kao i evidencije kadrovskih službi o zaposlenima i o časovima rada. 

„Jedinice posmatranja su svi aktivni poslovni subjekti (pravna lica i preduzetnici) na teritoriji Srbije, koji u referentnoj godini, u proseku, imaju 10 i više zaposlenih. Izveštajne jedinice izabrane su metodom slučajnog uzorka“, piše u analizi.

Istraživanjem o troškovima rada obuhvaćeni su svi zaposleni u uzorkom izabranim poslovnim subjektima, koji imaju zasnovan radni odnos na neodređeno ili određeno radno vreme, kao i lica koja rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima bez obzira na to da li rade puno ili kraće od punog radnog vremena, a primili su zaradu.