Vesti iz zemlje

07.12.2021. 13:03

RTS

Autor: Nova Ekonomija

Postaje nemoguće kupiti domaći beli luk

Država mora da subvencijama zaštiti povrtare, voćare i ratare, smatraju poljoprivrednici, dok je u prodavnicima gotovo nemoguće pronaći domaći beli luk, a kineskog ima svuda. Srpski agrar uskoro dobija novi krovni dokument – St...

Foto: Pixabay

Država mora da subvencijama zaštiti povrtare, voćare i ratare, smatraju poljoprivrednici, dok je u prodavnicima gotovo nemoguće pronaći domaći beli luk, a kineskog ima svuda. Srpski agrar uskoro dobija novi krovni dokument, Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja do 2024. godine, prenosi RTS.

Kada je od roditelja nasledio zemlju u Žitištu, Zrenjaninac Aleksandar Granić odlučio je da njoj uzgaja beli luk, a znanje sa Mašinskog fakulteta pomoglo mu je da napravi mašine za obradu.

Zadovoljan je prinosom, a i cenom, trenutno je kilogram 350 dinara, a prolećni beli luk ekstra klase dostiže cenu i do 550 dinara.

„Čini mi se da se naši ljudi vraćaju kvalitetu. Odustali su od korišćenja tog uvoznog belog luka, definitivno nema ta svojstva i hemijski sastav koji ima naš beli luk“, kaže Aleksandar Granić, poljoprivrednik iz Žitišta.

Resorno ministarstvo najavljuje da će država ulagati u sisteme za navodnjavanje i obezbediti infrastrukturu, a da je na poljoprivrednicima da to iskoriste i tvrde da će svako ko podnese potpun zahtev za subvenciju dobiti novac.

Granić je rekao da je konkurisao za sistem za navodnjavanje, ali nije dobio subvenciju te su odlučo da o svom trošku uvede sistem za navodnjavanje i nije se pokajao.

Marinko Pajić koji uzgaja beli luk na pola hektara zemlje u Kleku naglašava da bi organizovani otkup bio od pomoći, jer preprodavci ne bi mogli da uslovljavaju poljoprivrednike i dodaje da se nada da će naći „zajednički jezik“ što se tiče subvencija koje trenutno postoje na nivou pokrajine i republike budući, a nisu pristupačne malim proizvođačima.

Iako je tržište slobodno, stručnjaci naglašavaju da je važno da čuvamo svoje sorte i hibride

„Bez visokih prinosa mi ne možemo biti konkurentni na svetskom tržištu“, kaže prof. Drago Milošević sa Agroekonomskog fakulteta u Čačku.

Uz prave investicije i modernizaciju, povrtarska i voćarska proizvodnja u Srbiji mogla bi da se poveća od četiri do pet puta, a ratarska od dva do tri puta. Toliko su veći prinosi koje postižu Holandija, Nemačka i Francuska, dok Holandija ima četiri puta manje zemlje od Srbije, a od poljoprivrede zarađuje 25 puta više.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.