Postoje rešenja za zeleno uređenje Velikog ratnog ostrva

Studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu napravili su na desetine zelenih, održivih rešenja za uređenje Velikog ratnog ostrva u Beogradu.

Kako prenosi portal Klima 101, neka rešenja pokazala su da je ipak moguće pružiti rekreativne usluge u okviru urbane divljine.

Mogući su projekti od pretvaranja plaže Lido u svojevrsnu platformu, preko nenametljivih struktura do posebnih „zaklona“ koji bi na ostrvu obezbedili mesto za pauzu, orijentir ali i kontrolisano mesto za nesmetano posmatranje i upoznavanje sa ostrvom.

Druga rešenja su se bavila gradnjom, ali gradnjom kojoj je mentor – divljina.

„Jedna studentkinja napravila je predlog da se od stare rečne barže napravi istraživačka stanica koja je istovremeno i centar za posetioce, a u formi plutajućeg objekta koji ne bi zavisio od nivoa vodostaja, niti bi ugrožavao površinu ostrva“, piše Ana Nikezić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Grad Beograd traži vodoizvorište na Velikom ratnom ostrvu

Istraživačka stanica, kako opisuje jedan drugi predlog, mogla bi da se nađe i u unutrašnjosti ostrva, u posebnoj, skrivenoj strukturi koja nosi minimalne drvne jedinice, a do koje se može doći ili peške ili čamcem, u zavisnosti od vodostaja.

Jedno drugačije rešenje bilo je vidikovac, napravljen od elemenata pronađenih na licu mesta (npr. građevinskog otpada), koji pored svoje osnovne namene, kroz primenjene boje, perforacije i teksture pravi „infrastrukturu“ koja omogućuje gnežđenje.

Jedan student dao je rešenje plutajuće porozne platforme, takozvane „plaže“ koja omogućuje čoveku da istovremeno uživa u okruženju ostrva i pomaže da se ručno – kako je i jedino moguće – ostrvo oslobodi invazivnih vrsta, koje su najgušće naseljene upravo u zoni obale.

Kroz dizajn koji poštuje savez između prirode i kulture, teritorija Ratnog ostrva se može staviti na kulturnu mapu grada kao vredan resurs i „prva linija odbrane“ u socio-ekološkoj otpornosti grada.

Postoji, drugim rečima, arhitektura koja neguje savez između nas i okoline, koja svojim pristupom poboljšava kvalitet vazduha i vode, ublažava urbanu klimu, smanjuje kako oticanje padavina i poplave, tako i nivoe buke.

I sve to dok pruža društvenu korist: rekreaciju, zdravlje, mentalno blagostanje, socijalnu interakciju, obrazovanje i učenje. Samo je treba zapravo sprovesti u delo – prevesti iz skica na papiru u realnost, gde bi služila i nama i našem okruženju.

O Velikom ratnom ostrvu 2021. godine je prvi put prikazan film poznatog snimatelja, doajena prirodnjačkog filma, Petra Lalovića.

Njegov film pod nazivom „Beogradska oaza“ obuhvata zapis o ovom ostrvu u sva četiri godišnja doba.

Film je inače, kako je tada ocenjeno, trajan dokument prirodnih vrednosti ostrva značajnog za Beograd i Srbiju, kao jednog od najvažnijih prostora sa kojima se Beograd identifikuje.