Potrebna veća onlajn vidljivost muzeja u Istočnoj Srbiji

Najposećeniji lokalitet u Istočnoj Srbiji je Lepenski Vir sa oko 45.000, Narodni muzej u Zaječaru sa oko 46.000  i Muzej Krajine u Negotinu sa oko 35.000 posetilaca godišnje, pokazalo je istraživanje Regionalne agencije za razvoj Istočne Srbije (RARIS). Njihovoj većoj posećenosti, kako se ocenjuje, mogu da doprinesu doprinosu internet prezentacije.

„Internet je alat koji može omogućiti destinacijama i turističkoj privredi veliki napredak ukoliko se primeni na pravi način. Internet doslovno može lansirati određeni objekat ili čitavu destinaciju na turističku mapu“, ocenjuje direktor RARIS-a Vladan Jeremić.

Tokom pet godina, kako se dodaje, muzeje u Boru, Zaječaru, Sokobanji, Knjaževcu, Boljevcu, Negotinu, Kladovu i Majdanpeku posetilo je više od 808.000 ljudi, ili u proseku oko 150.000 godišnje. Broj posetilaca muzeja je porastao za 28 odsto do 2019. godine, pre izbijanja pandemije korona virusa.

Broj poseta muzejima u tom delu Srbije porastao za 28 odsto u periodu od 2015. do 2019. godine, a udeo stranaca uvećan je 2,4 puta.

„Mi smo usredsređeni na turističko tržište, dok drugi rade klasičan muzeološki posao”, kaže direktor Turističkog prostora Lepenski vir, Vladimir Nojković.

On dodaje da na posećenost svakako utiče i odlična pozicija tog lokaliteta na obali Dunava, ali da ona sama po sebi ne bi dala takve rezultate bez višegodišnjeg truda da se privuče što veći broj turista sa inostranih kruzera.

Prema Nojkovićevom mišljenju, Lepenski Vir ima više mogućnosti za rast poseta na stranom tržištu. On takođe napominje da muzeji moraju da budu prisutniji u novim vidovima promocije i prodaje kao što je digitalni marketing.

Analiza vidljivosti turističke ponude muzeja istočne Srbije na internetu je pokazala da postove vezane za muzeje na Fejsbuk stranici Visit East Serbia videlo ukupno oko 75.000 ljudi, a na Instagramu oko 14.000.

Ovo bi kako se dodaje trebalo da bude podstrek za zaposlene u muzejima da se više aktiviraju na dogitalnim platformama i da budu prisutniji na različitim onlajn platformama, uključujući i Tripadvajzer i Gugl mape. Važno je i da ponuđeni sadržaji osim na srpskom, budu dostupni makar još i na engleskom jeziku.