Povećan sadržaj metala u sedimentu reka u Srbiji

U sediment srpskih reka i akumulacija zabeležen je povećan sadržaj metala, i to najviše nikla, hroma arsena, znka, olova, bakra i kadmijuma. Kod ovih sedimenata se može očekivati pojava negativnih efekata na akvatične beskičmenjake, ocenjuje se u analizi Agencije za zaštitu životne sredine. 

Najveće vrednost nikla (Ni), hroma (Cr) i kadmijuma (Cd) izmerene su u sedimentu akumulacije Vrutci, dok je najveća vrednost arsena (As) detektovana u sedimentu akumulacije Gruža. 

Sediment je mešavina različitog materijala, organskog i neorganskog porekla koji se prenosi vodom ili ledom i najčešće obuhvata mineralne soli, glinu, mulj, pesak i biološki material.

Analiza Agencije za zaštitu životne sredine na 277 uzoraka u periodu od 2012.-2017. godine, pokazala je da su najveće koncentracije: nikla (Ni) i hroma (Cr) utvrđene  u sedimentu reke Čemernice na profilu Trbušane; arsena (As) u sedimentu Jadra na profilu Lešnica; cinka (Zn) i olova (Pb) u sedimentu Borske reke na profilu Slatina; bakra (Cu) u sedimentu reke Veliki Timok na profilu Čokonjar; kadmijuma (Cd) u sedimentu reke Pek na profilu Blagojev kamen. 

Istovremeno, rezultati analize u sedimentu reka Srbije ukazuju na prisustvo organohlornih pesticida. 

Izdvajaju se p,p-DDT, p,p- DDD i p,p-DDE, čije prisustvo je registrovano u sedimentima pojedinih ispitivanih reka, kao i lindana (Rasina/Lepenac) u koncentraciji većoj od graničnih vrednosti praga toksičnog efekta (TET) i nivoa ozbiljnog efekta (SEL). 

Od pesticida na bazi triazina registrovana je pojava terbutrina (Zemun, Beograd_Vinča i Smederevo/Dunav); terbutilazina i desetilterbutilazina (Bački Breg_2/Plazović), metolahlora (Martonoš (DO)/Tisa), atrazina (Zaječar_2/Beli Timok) i acetohlora (Novi Pazar/Jošanica).