Vesti iz zemlje

06.12.2023. 17:30

Autor: Katarina Pantelić

Povećanjem neoporezivog dela zarade do minimalca koji traže sindikati

Pixabay

Kada bi neoporezivi deo zarade bio povećan na 67 odsto neto iznos niskih zarada bi bio povećan. što bi dovelo do toga da minimalne zarade bude na nivou koji su sindikati zahtevali u poslednjem pregovoru, naveo je predstavnik Centra za politike emancipacije (CPE) Vladimir Simović.

On je na konferenciji „Za progresivno oporezivanje: Mogućnosti uvođenja progresivnog oporezivanja zarada” predstavio dva potencijalna modela progresivnog oporezivanja zarada.

Simović je rekao da međunarodna praksa pokazuje da je progresivno oporezivanje prisutno u najvećem delu Evrope.

“Istraživanja koja je objavila Svetska banka pokazuju da su ljudi spremniji da plate porez ukoliko je njegov karakter progresivan”, rekao je on.

Istakao je da prema oba modela oporezivanja ukupni troškovi poslodavaca ostaju isti, a poreske stope se kreću od deset do 42 odsto za zarade preko pet prosečnih mesečnih bruto zarada.

Druga predstavljena opcija ima veći neoporezivi deo pa, prema njegovim rečima, omogućava i veći rast najmanjih zarada.

“U tom slučaju budžetski prihodi biće smanjeni, ali umanjenje iznosi tek 1,28 odsto ukupnih poreskih prihoda na mesečnom nivou, što nije nenadoknadivo, pogotovo ako imamo na umu da neselektivna davanja koja su postala praksa, velika izdvajanja za projekte kao što su nacionalni stadion ili izložba Expo”, rekao je Simović i dodao da država treba da odluči da li želi da se bori protiv siromaštva i radi na smanjenju nejednakosti „ili da nerezonski koristi javni novac“.

Predstavnica CPE Bojana Tamindžija rekla je da se 70 odsto budžeta puni od poreza na dohodak, PDV-a i akciza i dodala da zbog indirektne prirode poreza na dohodak, siromašni slojevi društva proprocionalno učestvuju u punjenju budžeta kroz porez na potrošnju.

“Poreski sistem u Srbiji je u celini regresivan, a redsitrubutivna uloga poreza je potpuno zanemarena. Tome doprinosi i podatak da je u poslednje četiri decenije dohodak 50 odsto najsiromašnijih opao za 14 odsto dok se dohodak jedan procenat najbogatijih uvećao za 88,7 odsto”, kazala je ona.

Naglasila je da su cene hrane u Srbiji i pre krize bile jedne od najviših u Evropi te da je njihov dodatni rast u poslednjih par godina posebno pogodio najsiromašnije slojeve stanovištva, s obzirom da se minimalna zarada ne usklađuje sa inflacijom.

“Medijalna i prosečna zarada u Srbiji među najnižima u Evropi”, rekla je Tamindžija.

Dodala je i da penzioni sistem u Srbiji „nije fer“ jer većina penzionera ne dobija penzije srazmerne onome što su uložili u Fond.

„Zdravstveni sistem, takođe ima granicu na pet odsto bruto zarada i za to ne postoji opravdanje. Porez je proporcionalan u Srbiji, a raspon između najviše i najniže stope poreza 2,6 procentnih poena“, kazala je ona.

Predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beograda Mario Reljanović je rekao da je publikacija CEP-a o progresivnom oporezivanju nastala zbog potrebe da se razveju ustaljeni mitovi da drugačija politika nije moguća.

On je naglasio da praksa pokazuje da krize poslovanja podnose radnice i radnice, a da kad zarada kompanija raste nema efekta prelivanja, već samo raste profit.

“Radnici za pola meseca isplate svoju zaradu, dok pola meseca rade za profit poslodavca. Nesrazmernu raspodelu dodatno pojačava nedostatak redistributivnih mera države.”, rekao je Reljanović.

Redovni profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković je potcrtao da progresivno oporezivanje zarada predstavlja jednu od mera koje je potrebno uraditi da bi se standard stanovništva poboljšao i da zbog opšteg siromaštva društva ona nužno mora biti kombinovana sa setom drugih mera.

“Opcija dva predstavljenog modela je dobra, s tim da treba biti oštriji i prema onima čija primanja prelaze dve prosečna dohotka, jer i oni treba da budu solidarniji”, zaključio je Stojiljković.

Prepakivanje budžeta: Penzije uprkos rebalansu dotiramo i iz rezerve

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.