Predlog budžeta za 2021. godinu danas na dnevnom redu parlamenta

Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu danas se nalazi na dnevnom redu Narodne skupštine. Ukupni prihodi i primanja predviđeni oviim dokumentom su 1.336,3 milijarde dinara, što je povećanje od 3,5 odsto u odnosu na poslednji rebalans. Poreski prihodi, u iznosu 1.154,6 milijardi dinara, čine 86,4 odsto struktura ukupnih prihoda je, neporeski prihodi čine 12,3 odsto ukupnih prihoda budžeta u iznosu od 164,2 milijarde dinara, dok ostatak čine donacije, u iznosu 17,5 milijardi dinara.

Ukupni prihodi za 2021. godinu su veći za 45 milijardi dinara u odnosu na prihode koji su planirani budžetom za 2020. godinu, jer Srbija očekuje povećanje poreskih prihoda za 5,9 odsto (64,6 milijardi dinara). Neporeski prihodi su istovremeno niži za 23,3 milijarde dinara (12,4 odsto).

Rashodi i izdaci koji su planirani u 2021. godini su 1.514,82 milijardi dinara (smanjenje od 14,29 odsto na iznos planiran rebalansom budžeta iz novembra 2020. godine).

Gledajući pojedinačno poreske prihode, za sve kategorije osim poreza na dobit pravnih lica projektuje se umeren rast.

Projektovano je da će prihod od PDV-a imati dinamičniji rast zbog očekivanja oporavka lične potrošnje u 2021. godini, ali i porez na dohodak, jer se očekuje naplata dela prihoda od poreskih obaveza odloženih tokom 2020. godine, usled pandemije.

Projekcija prihoda u 2021. godini je sačinjena na osnovu projekcije kretanja BDP-a i njegovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, kretanja spoljnotrgovinske razmene, procene kretanja zaposlenosti i zarada, procenjenih efekata izmena u poreskoj politici i strukturnih mera i regulisanja duga po osnovu prenetih obaveza iz 2020. godine.

Kao osnova za projekciju prihoda za 2021. godinu su korišćeni realizovani prihodi iz 2019. godine, zbog specifičnosti koje su obeležile 2020. godinu i koje ne predstavljaju pouzdanu osnovu za realnu projekciju.

Zbog globalne pandemije virusa COVID-19, prema prognozama MMF-a, pad svetske trgovine u 2020. godini će biti oko 10,4 odsto i najviše su pogodjene automobilska i elektronska industrija i sektor usluga, najviše turizam.

Oporavak će zavisiti od dužine trajanja pandemije, ali i poteza koje budu preduzimale vlade država širom sveta.

Svetske institucije ipak imaju i optimistične vesti, te tako prema projekcijama Evropske centralne banke, privreda evrozone će nakon očekivanog pada od 8 odsto u 2020. godini, u 2021. godini zabeležiti rast od oko 5 odsto.

Ove prognoze su zasnovane na pretpostavkama o postepenom ukidanju restriktivnih mera, oporavku tražnje i padu globalne neizvesnosti.

Na osnovu pokazatelja, Srbija očekuje da će ekonomski rast u 2021. godini u potpunosti biti vođen domaćom tražnjom, a doprinos neto izvoza će biti negativan.

Predvidja se rast lične potrošnje od 5,4 odsto, investicije će navodno imati međugodišnje povećanje od 13,3 odsto, a potrošnja države će biti u blagom porastu i iznosiće 0,4 odsto, zbog povećanja izdataka za potrebe zdravstva u 2020. godini.

Predviđa se da će rast privatne potrošnje uz snažan rast investicija za posledicu imati i rast uvoza za 9,3 odsto.

I dalje postoji velika nezvesnost u pogledu dinamike privrednog oporavka u 2021. godini, zbog produženog trajanja krize, efekata koji se prenose i u narednu godinu i neizvesnosti zbog primene najtežih epidemioloških mera u narednim mesecima.  

U 2021. godini je predvidjeno smanjenje poreskog opterećenja zarada, kao mera fiskalne politike na prihodnoj strani budžeta. Planirano je od početka naredne godine povećanje neoporezivog dela bruto zarade, sa 16.300 dinara na 18.300 dinara.

Sa druge strane, pojektovani porez na dohodak je u budžetu veći za 10,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a procena naplate uzima u obzir planirano povećanje zarada u  javnom sektoru, izmenu u visini minimalne zarade i povećanju neoporezivog dela zarade, kao i naplatu odloženih poreskih obaveza iz prethodne godine.

Projektovana naplata poreza na dobit je je smanjena za oko 14 milijardi dinara u odnosu na prethodnu godinu, jer se očekuje da će doći do odredjenog pada profitabilnosti zbog okolnosti u kojima su poslovale kompanije u 2020. godini.

Predvidjena naplata poreza na dodatu vrednost (PDV) je povećana za 9,6 odsto, tačnije za oko 600,3 milijarde dinara. Ova projekcija je takođe zasnovana na predvidjenom oporavku lične potrošnje. 

Budžetom za 2021. godinu nije predvidjena promena akcizne politike. Predviđeni prihodi od akciza su: od akciza na naftne derivate 170,1 milijardi dinara, na duvanske proizvode 109,4 milijardi dinara, na kafu i alkohol 18,3 milijarde dinara i na električnu energiju 18 milijardi dinara.

Planirani prihodi od carina će porasti za 4,1 odsto i iznosi 53,1 milijarde dinara, ostali poreski prihodi su planirani u iznosu od 13 milijardi dinara.

Rashodi koji su planirani za zaposlene su u iznosu od 334,89 milijardi dinara i sadrže i planirano povećanje plata zaposlenih u sektoru zdravstva i kod ostalih budžetskih korisnika.

U sektoru zdravstva će plate biti uvećane za 10% i tako uvećana osnovica će biti uvećana za 5%, počev od plate za decembar 2020. godine. Zarade za zaposlene kod ostalih budžetskih korisnika će biti uvećane za 3,5%, počev od decembarske plate 2020.godine, a u martu će se plate povećati za 5%.

Rashodi po osnovu isplate subvencija su planirani za poljoprivredu, privredu, puteve, železnicu, sektor turizma, vazdušnog saobraćaja, rudarstva i energetike i dr. i iznose 119,99 milijardi dinara.

Transferi ostalim nivoima vlasti iznose 90,36 milijardi dinara i predstavljaju namenske i nenamenske transfere jedinicama lokalne samouprave i transfere AP Vojvodina.

Dotacije organizacijama za obavezno socijalno osiguranje (PIO, RFZO, NSZ, FSOVO) iznose 15,8 odsto ukupnih rashoda u iznosu 239,41 milijarde dinara.

Iznos od 273,92 milijarde dinara je izdvojen za nefinansijsku imovinu (započeti infrastrukturni projekti i početak novih projekat u oblasti drumskog i železničkog saobraćaja).

To su Projekat madjarsko-srpske železnice, pruga Beograd-Stara Pazova i Novi Sad-granica sa Madjarskom; izgradnja autoputa Pojate-Preljina, Preljina-Požega, izgradnja saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, izgradnja beogradske obilaznice na autoputu E-70/E-75 – most preko reke Save kod Ostružnice-Bubanj Potok, izgradnja brze saobraćajnice-deonica Iverak-Lajkovac, izgradnja autoputa Beograd-Sarajevo i proširenje kapaciteta terminala za rasute i generalne terete Luke Smederevo.

Izdaci za nabavku finansijske imovine u čiju strukturu spadaju: izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti, Program vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda u opštinama srednje veličine u Srbiji, individualna pomoć studentima, formiranje i održavanje obaveznih rezervi nafe, derivata nafte i prirodnog gasa iznose za 2021. godinu 20,52 milijardi dinara. 

Fiskalni deficit koji se očekuje na nivou opšte države u 2020. godini biće oko 8,9 odsto BDP-a, a dug opšte države će iznositi 59 odsto BDP-a, kao posledica interventnih mera države u cilju neutralisanja efekata krize.

Pomoć privrednim subjektima, fiskalni stimulans stanovništva i ulaganje u zdravstveni sistem su tri komponente fiskalnih mera koje su sprovedene.

Planirano je da u 2021. godini, deficit opšte države iznosi 3 odsto BDP-a i da se nivo javnog duga na nivou opšte države smanji na 58,7 odsto i ciljevi fiskalne politike u narednoj godini će biti usmereni na održanje fiskalne stabilnosti i smanjenje učešće javnog duga u BDP-u.