Prednosti i mane saradnje Srbije sa „velikima“: Ko diktira uslove?

Odluka Srbije da 2000. godine otvori svoje tržište za privredu iz Evropske unije „bila bi dobra da nije doneta prerano“, a liberalizacija srpskog tržišta za proizvode iz EU je podrazumevala reciprocitet između dve potpuno nejednake ekonomije ,rekao je profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

On je za Biznis i finansije istakao da domaći proizvođači i trgovci nisu mogli ili još uvek ne mogu da se snađu u tržišnoj utakmici sa svetskim kompanijama.

„Nas pritiskaju da se otvaramo za konkurenciju, liberalizujemo tržište, da poštujemo evropske zakone i pravila. I kada je normalna situacija u svetu, to je sve prihvatljivo. Međutim, kada dođe do ekonomske krize – a u poslednje dve decenije imali smo dve, jednu 2008. godine i ovu aktuelnu koja traje još od pandemije – pitanje je kako će se sve završiti“, kazao je Savić.

Dodao je i da je očigledno da „veliki“ mogu da rade šta god hoće a da Srbija kao „mali“ partner treba da ostane na evropskom kursu.

„I to sad više nije izbor jedne ili druge vlasti. Evo, sad je došao MMF i traže da liberalizujemo tržište energenata i povećamo cene, da uvedemo sankcije Rusima, da poštujemo sporazum o dekarbonizaciji i smanjujmo količine uglja za proizvodnju struje. A sve što nama preporučuju, vidimo da oni koji su veliki ni sami ne poštuju“, napomenuo je Savić.

Kako je istakao, ove preporuke su dobre za Srbiju „u normalnoj situaciji“ ali da u ovako velikoj ekonomskoj krizi većina stvari koja se očekuje od Srbije donose joj direktno štetu.

Po njegovom mišljenju, i sporazum o slobodnoj trgovini velikim brojem proizvoda, koji je Srbija nedavno potpisala sa Kinom, trebalo bi sagledati iz više uglova.

„Sporazum sa Kinom je fantastičan, jer možemo očekivati investitore iz mnogih zemalja koje takav odnos nemaju sa kineskom državom a žele na to mnogoljudno tržište. Kod kineskog sporazuma je dobro to što se ipak ne dešava preko noći, za neke proizvode će skidanje carine, koja je u proseku oko 30 odsto, trajati i do pet godina, pa će naša privreda imati mogućnost da se pripremi. Loše je što će to opet biti frontalni sudar dve ekonomije nejednake snage, a Kina ’potapa’ mnoge druge zemlje u svetu sa daleko jačom privredom od naše“, upozorava Savić.

Sa druge strane, kako je istakao, odnosi Srbije sa Kinom su mnogo drugačiji od odnosa sa EU.

„Kina ne traži da sprovodimo ono što ni sama ne primenjuje, recimo da povećamo cenu struje u vreme kada nemamo drugi model socijalne politike a narod pokušava da preživi“, objasnio je Savić i naglasio da to jeste protivurečno, ali da i sada Srbija ima firme „koje ruše barijere i na evropskom i na američkom tržištu“.

„Američki san“ za brojne Amerikance ostvariv, ali u inostranstvu