U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti predstavljen je nacrt Strategije za reindustrijalizaciju Srbije. Strategija predviđa pokretanje proizvodnje i industrijski razvoj u narednih 20 godina.
Radna grupa za reindustrijalizaciju Nacionalnog saveta za privredni oporavak Vlade Srbije je izradila strategiju, a kako će se to razvijati zavisiće od vlade, izjavio je ekonomista Dragan Đuričin.
„Uvek nedostaju mere koje imaju razvojnu komponentu, jer ne možete na ovom nivou dohotka samo štedeti, već morate dati priliku da se investira“, istakao je Đuričin, komentarišući mere vlade za ekonomsku stabilizaciju.
Prema njegovim rečima, srpska privreda može da se „stavi na putanju održivog razvoja“ samo ukoliko se podigne nivo industrijske aktivnosti.
Strategija predviđa tri paralelna procesa – finansijsku konsolidaciju za period od godinu dana, anuliranje jaza u proizvodnji u narednih dve do pet godina i industrijski razvoj u idućih 20 godina.
Đuričin je rekao novinarima da jedino reindustrijalizacija može da izvede Srbiju na put održivog razvoja i da bi se tako postigla politička stabilnost.
Na skupu je upozoreno da srpska privreda nema ni dobru, niti lošu industriju, s obzirom na to da je degradirana u prethonih 25 godina.
Glavni uzrok ekonomske krize u Srbiji je, prema rečima Đuričina, nedovoljan nivo industrijske aktivnosti.
Predlozi se baziraju na shvatanju da je ključni problem ekonomske krize u Srbiji, umesto inflacije, deindustrijalizacija i njena logična posledica „autput gep“.
Ideja vodilja predloženog koncepta je reafirmacija industrijske ekonomije kao pretpostavke strukturnih promena i održivog razvoja.
Suština ove ideje je „saniranje autput gepa“ zajedno sa finansijskom konsolidacijom i industrijskim razvojem na osnovu novih tehnoloških platformi.
Reformski predlozi predstavljaju intelektualnu kreaciju radne grupe za reindustrijalizaciju Nacionalnog saveta za privredni oporavak Vlade Srbije.
Primena takve strategije zahteva mnogo složeniju platformu vođenja ekonomskih politika, koja će stvoriti novo okruženje za rukovanje vidljive „ruke“ države, a to se odnosi na industrijske politike i automatske stabilizatori u monetarnoj i fiskalnoj sferi, kao i nevidljive „ruke“ tržišta, kao selekcione sredine za sve privredne subjekte.
Skupu u SANU je prisustvovao veliki broj privrednika.
Za svaku je pohvalu ugradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova i Kostolac da ima čistiji vazduh. Čestitke i na postignutoj rekordnoj proizvodnji električne energije. U tekstu nije data efikasnost TE i proizvodna cena električne energije. Da pomenem, TE u Srbiji imaju energetsku efikasnost ispod 25%, record ima termoelektrana u Karlsrujeu sa 47;5%. Naše TE dovoljno je da pređu 30%, da se smanje gubici energije u transportu i poboljša realan termodinamički ciklus postrojenja. Na ovaj način bi se smanjila potrošnja uglja, količina pepela u ukupnoj masi dobiće se manje zagađenje vode, zemlje i vazduha i biće jeftinija proizvodnja energije.