Preduzetnici i računovođe traže odlaganje zakona o fiskalizaciji

Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije i udruženja Računovodstvena komora Srbije zatražili su da se odloži primena Zakona o fiskalizaciji i Zakona o elektronskim fakturama na jučerašnjem sastanku sa predstavnicima Ministarstva finansija i Poreske uprave. 

„Zahtevamo odlaganje primene ova dva zakona zbog neusklađenosti Zakona o fiskalizaciji i Zakona o elektronskim fakturama sa Zakonom o računovodstvu, Zakonom o PDV-u i drugim zakonima“, navodi se u saopštenju.

„Zahteva se uključivanje šifre delatnosti 85.5 ostalo obrazovanje u uredbu i izuzimanje iz obaveze evidentiranja prometa na malo preko fisklanog uređaja, kao što je to bilo do sada. Zato što je delatnost obrazovanja od značaja za društveni razvoj, kursevi i časovi se uplaćuju e- bankingom, edukacije se često održavaju van sedišta firme. Većina firmi sa šifrom delatnosti 85.5 prihoduje svega devet do deset meseci godišnje zbog raspusta i često zbog kovid mera prelaze na onlajn režim i nemaju fizički kontakt sa korisnicima“, navodi se u dopisu ovih Udruženja koji je dostavljen Ministartsvu finansija.

U skladu sa izjavom Siniše Malog, ministra finansija da će nova fiskalizacija biti potpuno besplatna tražili su da se obezbedi potpuno besplatna aplikacija u vlasništvu Poreske uprave bez jednokratnih i bez mesečnih troškova. Ovo je posebno bitno za delatnosti koje nemaju potrebu, kako navode, da svakodnevno izdaju fiskalne račune stoga nema opravdanja ni ekonomske logike da se nameću dodatni troškovi.

„Još uvek se nalazimo u kriznom periodu zbog pandemije stoga je nelogično izlagati ugrožene delatnosti novim troškovima. Zbog zaštite podataka traži se izbacivanje posrednika iz Zakona o elektronskom fakturisanju i da sistem pređe sa e-uprave na Poresku upravu. Predstavnicima Poreske uprave skrenuli smo pažnju da su represivne mere loša i ekonomski pogrešna praksa prema legalno registrovanim preduzećima i smatramo da PU ne čini dovoljno napora kako bi se suzbilo crno tržište“, navodi se u saopštenju.

Akcenat je na neprihvatljivoj kaznenoj regulativi koja se, kako ocenjuju ova udruženja, „koristi da bi se živi biznisi zatvarali između 15 i 90 dana“.

„I za najmanje prekršaje daju se visoke kazne ne uzimajući u obzir suštinu prekršaja i ekonomsku moć firme i previsoki nameti teraju sve više poslova u sivu zonu“, navodi se u saopštenju Zaštitnika preduzetnika.