Preko aplikacije prijavljeno preko 63.000 sezonskih radnika

Putem aplikacije za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi ukupno je od januara 2019. godine registrovano 63.204 berača voća i drugih „sezonaca“, kažu u Nacionalnoj alijansi za loklani ekonomski razvoj (NALED) za Novu ekonomiju. 

U NALED-u smatraju da je to izuzetno dobar rezultat, imajući u vidu da su u godinama pre početka primene novog sistema podaci Poreske uprave pokazivali da je putem ugovora o privremenim i povremenim poslovima bilo angažovano između 3.000 i 3.500 radnika godišnje.

Ostali su, po svemu sudeći, radili na crno. Među sezonskim radnicima gotovo jednako su zastupljeni muškarci i žene. 

„DOSAD JE PRIJAVLJENO 31.778 MUŠKARACA I 31.426 ŽENA. VOJVOĐANSKE OPŠTINE SU ZNATNO VIŠE ZASTUPLJENE NEGO OSTATAK SRBIJE ŠTO JE I RAZUMLJIVO. SVI ONI BILI SU ANGAŽOVANI UKUPNO 3,29 MILIONA DANA, A ZA NJIH SU OBRAČUNATI POREZI U IZNOSU OD 262,6 MILIONA DINARA I DOPRINOSI OD 735,6 MILIONA DINARA ODNOSNO UKUPNO 998,2 MILIONA“, NAVODI NALED.

„Vidimo da sistem funkcioniše, ali je svakako potrebno da država i dalje radi na njegovoj promociji i da to radi mnogo više nego u prethodne tri i po godine“ ocenjuje NALED koji je i razvio mobilnu aplikaciju za angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi putem pametnih telefona u saradnji sa Poreskom Upravom.

U NALED-u dodaju da je potrebno da država poslodavcima u sektoru poljoprivrede, pre svega nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, pokaže prednosti ovog sistema i zašto je dobro da ga koriste, ali i sezonskim radnicima, koji ovim putem dobijaju radni staž za dane tokom kojih su bili angažovani, zdravstveno osiguranje u slučaju povrede na radu…

„Takođe, smatramo naročito važnim da im se ukaže na to da angažovanjem kroz ovaj sistem ne gube pravo na socijalnu pomoć i druga davanja. To je velika prednost ovog sistema. Prema informacijama koje smo dobili sa terena, gubitak prava na socijalna davanja u slučaju zaključivanja neke druge vrste ugovora je bio jedan od razloga zašto su sami radnici tražili da ne budu prijavljeni„, kažu u NALED-u.

Treba imati u vidu da su sezonski radnici neretko ljudi iz osetljivih grupa, kao i dugoročno nezaposleni, tako da su često korisnici različitih vrsta davanja.

„Zaštitu njihovih prava smatramo najvećim dostignućem ove reforme. Bez ovog sistema, bojimo se da bi ostao status quo na terenu koji već traje decenijama“, ocenjuju u NALED-u.

Portal je dosad koristilo 615 poslodavaca, od čega su dve trećine (409) bile kompanije, a 206 vlasnici poljoprivrednih gazdinstava.

„Druga stvar koja nam pokazuje da sistem funkcioniše je i trend rasta broja prijavljenih. I sa nedovoljnom promocijom sistema od strane države, svake godine je veći broj angažovanih radnika. Tokom 2019. bilo je evidentirano 28.407 radnika, sledeće 32.906, a prošle godine 38.501 radnik„, kažu u NALED-u.

Veoma je malo prijavljenih u e- sistemu stranih sezonskih radnika u poljoprivredi, manje od jedan odsto.

„To nam govori da ih poslodavci nedovoljno prijavljuju, ali i da nisu dovoljno upoznati da kroz sistem mogu da prijave i strance. Resorne institucije bi trebalo da im ukažu na tu mogućnost“, kažu u NALED-u.

Jednostavna procedura za prijavu

Kako bi se prijavili, poslodavci unose JMBG radnika pomoću kojeg sistem povlači ostale podatke o radniku iz baza podataka institucija, potom poslodavac u kalendaru obeležava dane tokom kojih će biti angažovan i obeležava poslove na kojima radi. Procedura je gotovo identična za strance.

Jedina razlika je u tome što se umesto JMBG unosi Evidencioni broj stranaca (EBS), koji poslodavac pribavlja od MUP-a.

„Ključni dobitnici ovog sistema su radnici koji su dosad radili na crno i sada dobijaju prava za koja su bili uskraćeni. Korist imaju i poslodavci jer dobijaju mnogo bržu proceduru – nema zaključivanja ugovora na papiru i odlaska na šaltere, proces prijave se radi putem portala i aplikacije i to može da traje manje od minut po radniku, a dobijaju i ono što je privrednicima najčešće potrebno, a to je predvidivost troškova„, kažu u NALED-u.

Za svakog radnika plaćaju fiksni iznos poreza po danu i obračun dobijaju elektronski na kraju meseca. I takođe, ovaj sistem omogućava formiranje registra sezonskih radnika i lakše povezivanje poslodavca i potrebnog radnika.

U NALED-u kažu da su posmatrali iskustva Hrvatske i Mađarske. Kao i u Srbiji, i u ovim zemljama postoji velika tražnja za sezonskim radnicima.

Ovaj sistem prijave za sada je moguć samo u poljoprivredi.

„Sigurni smo da je uvođenjem ovog sistema urađena velika stvar za suzbijanje sive ekonomije odnosno rada na crno u oblasti sezonskog rada i da je zato i Vlada Nemačke putem GIZ-a odlučila da kao donator podrži sprovođenje ove reforme i zajedno već nekoliko godina pratimo efekte sprovođenja i radimo na motivisanju poslodavaca da koriste elektronski sistem prijave.