Vlada Srbije donela je odluku o formiranju Mreže za borbu protiv prevara i upravljanje nepravilnostima u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije.
Cilj Mreže je da se, na vreme dok traje pružanje finansijske pomoći EU Srbiji, bori protiv prevara i upravlja nepravilnostima u postupanju sa finansijskim sredstvima EU, pa je jedan od njenih zadataka da izradi strateški i akcioni plan za ove namene.
Zadaci mreže su, između ostalog, i da prikuplja, prati, i analizira podatke o preduzetim merama za borbu protiv prevara, da inicira zakonodavne i druge mere sa ciljem borbe protiv prevara i upravljanja nepravilnostima u vezi sredstava EU.
Mreža je postojala i ranije, međutim, pretrpela je više kadrovskih izmena, pa je Vlada donosila nove odluke i izmene odluka o njenom osnivanju.
Za predsedavajućeg Mreže imenovan je šef Кabineta potpredsednika Vlade i ministra finansija Luka Tomić, dok će njegova zamenica biti Jelena Sedlaček, načelnik Odeljenja za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije (AFКOS) u Ministarstvu finansija.
Mreža ima 11 članova i 10 zamenika članova, sastaje se po potrebi, a najmanje jednom u dva meseca.
Članvi i zamenici mreže su iz redova Ministarstva finansija, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republičkog javnog tužilaštva, Agencije za sprečavanje korupcije, Кancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije.
Koliko ima prevara u vezi sa trošenjem EU sredstava?
Tokom 2019. godine tri zemlje su prijavile nepravilnosti koje sadarže sumnju na prevaru u vezi sa pretptistupnom pomoći: Srbija, Severna Makedonija i Turska.
Srbija je tada prijavila najviši iznos vezan za pravare. Osam nepravilnosti koje je Srbija prijavila sadrže sumnju na prevaru u postupanju sa 1,53 miliona evra.
Zbog tog nepravilnog trošenja finansijskih sredstava EU, tokom 2020. godine izvršen je povraćaj sredstava u iznosu od 219.644 evra, piše u godišnjem izveštaju Ministarstva finanansija o aktivnostima sprovedenim u cilju suzbijanja nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima EU.
Tokom 2021. godine Srbija je prijavila sedam nepravilnosti za koje postoji sumnja da se radi o prevari u postupanju sa finansijskim sredstvima EU.
Iznos povezan sa tih sedam nepravilnosti je 380 hiljada evra, vidi se iz godišnjeg izveštaja o zaštiti finansijskih interesa Evropske unije (PIF report).
Takođe, Srbija je 2021. prijavila šest drugih nepravilnosti u vezi sa postupanjem sa EU sredstvima, a koje nemaju veze sa prevarama. Iznos povezan sa tim nepravilnostima je 148 hiljada evra.
IPA programi Evropske unije imaju pet komponentni: pomoć tranziciji i izgradnja institucija (TAIB), prekogranična saradnja (CBC), regionalni razvoj (REGD), razvoj ljudskih resursa (HRD) i ruralni razvoj (IPARD).
Od 2007. godine deset zemlja koje su koristile sredstva IPA I programa prijavile su 860 nepravilnosti.
Najveći broj nepravilnosti povezan je sa komponentom IPARD (a skoro 87 odsto nepravilnosti u vezi sa IPARD-om otkrila je Turska).
Druga najpogođenija komponenta IPA I programa bila je „prekogranična saradnja“ (CBC), za koju je većinu nepravilnosti prijavila Bugarska.
Jedina država koja nije članica EU, koja je prijavila nepravilnosti u vezi sa postupanjem u okviru komponente „prekogranična saradnja“ bila je Srbija.
Srbija je prijavila 21 nepravilnost u vezi sa postupanjem sa sredsvima u okviru „prekogranične saradnje“. Neporavilnosti su povezane sa 168.206 evra, piše u godišnjem izveštaju EU.
Koliko novca Srbija dobija od EU i koliko rizikuje da izgubi?
Ministarka za evropske integracije je krajem novembra u ime Vlade potpisala okvirni sporazum za novi Instrument pretpristupne pomoći (IPA III) za period 2021-2027. godine.
Finansijska pomoć EU datira od 2000. godine. U periodu od 2000. do 2006. godine bila je obezbeđena iz sredstava programa KARDS. Od 2007. godine ovaj instrument je bio zamenjen Instrumentom za pretpristupnu pomoć (IPA I), a od 2014. do 2020. godine Instrumentom za pretpristupnu pomoć (IPA II).
Vlada je 2017. godine donela Strategiju za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije u Srbiji za period 2017−2020. godine sa pratećim akcionim planom.
Strategija 2017−2020 predstavljala je dokument koji prvi put u Srbiji oblast zaštite finansijskih sredstava EU, a samim tim i oblast zaštite sopstvenih budžetskih sredstava, tretira na sistematičan i temeljan način.
U oktobru 2021. godine Vlada je usvojila Strateški plan za borbu protiv prevara i upravljanje nepravilnostima u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije u Srbiji za period 2021 – 2023. godine.
U izradi strateškog plana 2021-2023 nisu učestvovale organizacije civilnog društva jer se nijedna nije prijavila, odnosno na javni poziv za izradu tog dokumenta pristigla je jedna neblagovremena prijava, piše u izveštaju o aktivnostima sprovedenim u cilju suzbijanja nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije koji je objavljen 2022. godine.
Evropska unije je od 2007. godine kroz pretpristupne instrumente, IPA (2007−2013) i IPA II (2014−2020), izdvojila oko 2,85 milijardi evra bespovratnih sredstava, što je čini najvećim donatorom u Srbiji, piše u strateškom planu za 2021-2023.