Pritisak, vređanje i „strah kao sredstvo upravljanja“: Radnici o stanju u tekstilnoj i automobilskoj industriji Srbije

Radnice i radnici iz fabrika tekstilne i automobilske industrije u Srbiji kao glavne probleme na radnom mestu naveli su niske zarade i prekovremeni rad kao pravilo, ugrožavanje bezbednosti i zdravlja, diskriminaciju i narušavanje dostojanstva, navodi se u izveštaju koji je izradio Centar za politike emancipacije (CPE).

„Zajednička slika koja se pojavljuje jeste da se radni rizici i povrede prava ne javljaju kao sporadični incidenti, već kao posledica načina na koji su organizovani proizvodnja, rukovođenje i kontrola troškova“, navodi se u izveštaju CPE.

Izveštaj je nastao kao rezultat treninga za više od 100 radnica i radnika iz različitih fabrika, koje je CPE održao u prethodnih godinu dana u saradnji sa Udruženim sindikatima Srbije „Sloga“ i Savezom samostalnih sindikata Srbije.

Izveštaj jasno pokazuje da radni rizici i povrede prava ne predstavljaju sporadične incidente, već su direktna posledica načina na koji su organizovani proizvodnja, rukovođenje i kontrola troškova, navodi CPE.

Radnici su navodili da, u mnogim fabrikama, bez rada vikendom ili produženih smena nije moguće obezbediti ni minimalno pristojan život. Zaposleni često ne znaju da li su sati evidentirani kao prekovremeni rad ili kao preraspodela radnog vremena, a takva netransparentnost otežava kontrolu zarada, planiranje privatnog života i ostvarivanje zakonskih prava.

Navodi se i da poslodavci koriste prinudni godišnji odmor kao način organizacije poslovanja, što dovodi do neizvesnosti i predstavlja zloupotrebu odmora radi rešavanja organizacionih problema.

Problemi sa bezbednošću i zdravljem na radu

Radnici su opisivali rad u halama sa ekstremnim temperaturama, lošom ventilacijom, izloženošću buci, prašini i isparenjima, kao i svakodnevni rad u neergonomskim položajima.

Dugotrajno stajanje, ponavljajući pokreti i intenzivan fizički napor ostavljaju posledice po zdravlje, od hroničnih bolova do ozbiljnijih profesionalnih oboljenja. Problemi se često prijavljuju, ali se ne evidentiraju kao profesionalna oboljenja niti dovode do ozbiljne procene rizika, navodi se u izveštaju.

Radnici su naveli da temperature u proizvodnim halama tokom leta dostižu i 38 stepeni, dok se kvarovi ventilacije i klimatizacije odlažu jer predstavljaju „prevelik trošak“. U nekim pogonima, kako tvrde, uslovi se prilagođavaju potrebama mašina i materijala, a ne ljudima.

Vređanje i diskriminacija

Pored fizičkih uslova rada, radnici su ukazivali i na ozbiljne probleme u međuljudskim odnosima. Navodi o vikanju, vređanju, omalovažavanju i ponižavanju od strane neposrednih rukovodilaca ponavljali su se kroz više radionica. Zaposleni opisuju atmosferu u kojoj se strah koristi kao sredstvo upravljanja, dok se pritisak i stres normalizuju kao deo proizvodnog procesa.

Posebno su istaknuti primeri diskriminacije starijih radnika, naročito žena, kao i pritisci prema sindikalnim predstavnicima i uzbunjivačima. U pojedinim slučajevima radnici su navodili da su osobe koje su ukazivale na probleme udaljavane sa rada, iako je kompanija istovremeno zapošljavala nove radnike.

Radnici opisuju norme rada kao stalno podizanje granica izdržljivosti.

„Kada porudžbine porastu, očekivanja se povećavaju ‘preko noći’: subote postaju obavezne, odbijanje se dočekuje pritiskom, a pojačan intenzitet se brzo pretvara u novu normalu. Umesto zapošljavanja dodatnih radnika, postojeća radna snaga se ‘razvlači’ kroz duže sate, ponekad i bez plaćenog prekovremenog“, navodi se u izveštaju.

Mnogi učesnici treninga istakli su da su plate toliko niske da bez konstantnog prekovremenog rada nije moguće pokriti osnovne troškove života. Bonus sistemi i stimulacije, umesto stabilne zarade, često funkcionišu kao mehanizmi kontrole i disciplinovanja zaposlenih.

Prema iskustvima sa terena, sindikati najčešće intervenišu kroz razgovore sa poslodavcem, prijave Inspekciji rada i obraćanja drugim institucijama. Međutim, rezultati su često ograničeni, nalazi su izveštaja CPE.

Inertni i poniženi