PROBLEMI S POPISOM: Dvorišta upisivana kao državno zemljište

Ostalo je još mesec i po dana, tačnije do 31. marta da opštine pripreme Programe za izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup. Do tada, one moraju da popišu koliko ima obradivih parcela, provere dokumentaciju i spreme se za licitacije.

Do sada se od 830.000 hektara državne zemlje u zakup davala samo trećina, a država je zbog toga gubila milione evra.

Da bi tačno znali koliko zemlje mogu da ponude poljoprivrednicima i investitorima, Subotičani ovih dana idu od parcele do parcele. Popis im otežavaju usitnjeni posedi i to što su kao poljoprivredno zemljište upisana i fudbalska igrališta, groblja, trg ispred gradske kuće.

„Imamo tu još jedan problem što se tiče nas, a to je konverzija. Jako puno privatnih dvorišta i dan-danas se vodi u katastru kao državno zemljište. To je zbog ovih zakona 70-ih, 80-ih godina, pa ćemo i u javnost izaći s podacima da ljudi znaju da se njihovo zemljište vodi kao državno zemljište“, kaže Šimon Ostrogonac, član Gradskog veća Subotice za poljoprivredu.

U Centralnoj Srbiji ne obrađuje se oko 90 odsto državnog zemljišta.

Koliko hektara će poljoprivrednicima biti na raspolaganju za zakup i kupovinu, opština Kragujevac već je popisala.

„Sve rokove ćemo da stignemo. To je veliki posao ali odeljenje za poljoprivredu je to uradilo na vreme i moram da vam kažem da smo imali 34.833 parcela koje su se pod znakom navoda vodile kao poljoprivredno zemljište. Međutim, proverom naših ljudi na terenu i u katastru, mi imamo 1.835 – znači pravih, onih parcela koje će ići u zakup kao poljoprivredno zemljište“, rekao je Zoran Prokić, član Gradskog veća Kragujevca.

I 200 kilometara južnije, novi zakon pravi nove probleme. U Pirotu popisivanje zemljišta otežavaju male parcele u brdsko-planinskim krajevima, zemljište koje je u međuvremenu postalo građevinsko, njive oko zaštićenih područja na Staroj planini.

„Mi moramo da omogućimo korisniku, zainteresovanom licu za zakup da obiđe sve parcele, a do 90 odsto ovih parcela ne postoji ni atarski put, ni protivpožarni put. Drugi problem je postojanje zajedničke suvlasničke imovine između države i lica koja su se nekada odrekla svoje imovine zbog neplaćanja poreza“, kaže Goran Popović, pomoćnik predsednika Opštine Pirot.

Opštine su i prethodnih godina bile u obavezi da donose godišnje programe, ali su kasnile ili ih uopšte nisu donosile.

„Mi očekujemo da se svakako stigne zato što ima vremena za to. Opštine koje su imale pravo prečeg zakupa su to prijavile u prethodnom roku. Trenutno se kontroliše celokupna dokumentacija po pravu prečeg zakupa, tako da očekujemo da će većina lokalnih samouprava da ispoštuje ovaj rok“, rekla je Dragana Gođevac Obradović, v. d. direktora Uprave za poljoprivredno zemljište.

A za one opštine koje rok ne ispoštuju, slede sankcije – Ministarstvo poljoprivrede će im privremeno ukinuti uplatu novca iz republičkog budžeta, odnosno deo poreza na zarade koji im pripada.