Zavisno od količine, cena domaćeg pasulja je od 300 do 600 dinara
Pasulj se u Srbiji seje sve manje, a uvozi se sve više, iako njegov uzgoj i dalje može da se isplati. Brojni domaći uzgajivači i dalje nisu digli ruke od ovog posla.
Kako je preneo Agroklub, podaci Privredne komore Srbije (PKS). Tokom 2020. godine u Srbiju je došlo 14.705 tona pasulja, najviše iz Kirgistana, Bugarske, Poljske.
Oni koji najviše vole domaći na pijacama i u supermarketima moraju dobro da pogledaju deklaraciju ili se jednostavno snabdeju kod domaćih proizvođača.
Verovatno je proizvodnja uvoznog jeftinija, ali bez obzira na cenu domaći se uvek traži.
Setva i proizvodnja pasulja je oblast poljoprivrede koja, kao i svaka druga, zahteva početna ulaganja, adekvatnu mehanizaciju, iskustvo i znanje i puno rada bilo mašinskog ili ručnog.
Da bi se postigao dobar rod i osigurala isplativost od uzgoja, od ključnog značaja je obezbediti povoljne uslove. Potrebno je kvalitetno seme, dobro zemljište – pasulj voli rastresito, plodno i humusno koje treba dobro pripremiti, a tokom rasta i razvoja ima velike potrebe za vodom.
Marko Trivunović iz Nove Gajdobre godinama seje pasulj, a ovog proleća proizvodnju je zasnovao na površini od oko sedam hektara.
Uglavnom seje žuto-zeleni i šareni i do sada je stekao veliko iskustvo.
Trivunović kaže da seme šarenog nabavlja iz uvoza, za jedno jutro mu je potrebno oko 125 kilograma semena, odnosno za oko 200 kilograma po hektaru.
Žuto-zelenog ide nešto manje, 80 kilogramu po jutru zemlje, odnosno oko 150 kilograma po hektaru.
Gotovo sav rod Trivunović je prodao, jer ima svoje kupce. Ukoliko prodaje veće količine cena šarenog je 300 dinara, žuto-zelenog 450, a na manju količinu cena šarenog je 400, a žuto-zelenog 600 dinara.
„Seme je značajna stavka u proizvodnji kao i preparati na bazi bakra za zaštitu od plamenjače. Takođe, velika ulaganja su u navodnjavanje, (kog) nema dobre proizvodnje“, rekao je Trivunović.
On je dodao i da za jedno zalivanje svojih zasada pasulja po jutru zemlje potroši 25 litara goriva.
Prošle godine morao je usev pasulja da navodnjava devet, a ove godine pet puta, jer samo tako se može računati na siguran rod.
Berba može biti mehanizovana i ručna, a moguće su i kombinovane metode berbe.
„Da bi se proizveo kvalitetan pasulj potreba su ulaganja, mašinski rad, ali i dosta ručnog rada, odnosno novca za dnevnice radnika. Kada se sve sabere ulaganja su velika. Kada je u pitanju rod svaka godina može da bude priča za sebe, ali kod mene se nekako ustalio prinos od oko 2,5 tone po hektaru“, rekao je Trivunović.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Država je ponovo donela Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna "T-500". Ovom uredbom, propisana je gramaža, sastav ali i maksimalna cena hleba koja se proizvodi od njega.Tako je Uredbom...
U prisustvu Delegacije Evropske unije u Srbiji, u Beogradu su danas predstavnici Uprave Ministarstva poljoprivrede Srbije za agrarna plaćanja i adekvatnih tela Crne Gore i Severne Makedonije potpisali sporaz...
U Srbiji je u proteklih nekoliko godina takozvani "Crni petak", dan kada prodavci tradicionalno nude velike popuste, postao veoma popularan način za brzo privlačenje velikog broja kupaca. Iako neke kompanije...
Iako za izgradnju gradskih stadiona u Leskovcu, Zaječaru i Loznici ni studija opravdanosti još nije napravljena, za njih je ukupno potrošeno 11,8 milijardi dinara, odnosno oko 100 miliona evra. Kako navodi S...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
