Propao srpsko-hrvatski bankarski projekat „Tesla štedna banka“

Usvajanje odluke o likvidaciji „Tesla štedne banke“ biće jedina tačka na dnevnom redu vanredne Glavne skupštine deoničara 14. novembra u Zagrebu.

U predlogu odluke o prestanku društva „Tesla banke“, predlaže se da se nad tom finansijskom institucijom, u skladu sa odgovarajućom zakonskom regulativom, sprovede „postupak redovne likvidacije“.

Tom odlukom bi, takođe, bili opozvani i razrešeni dužnosti predsednik Uprave Zvonko Agičić i članica Uprave Dubravka Filipčić, koji bi istovremeno bili imenovani za likvidatore društva „Tesla banka“. 

Za legitimitet rada tog organa potrebno je prisustvo deoničara ili njihovih opunomoćenika koji zajedno imaju deonice koje daju više od 50 odsto plus jedan svih glasova, a da bi odluka bila doneta potrebni su glasovi deoničara koji zajedno raspolažu sa najmanje tri četvrtine osnovnog kapitala „Tesla banke“ zastupljenog na Glavnoj skupštini. 

Ukoliko kvorum ne bude postignut, sledeća Glavna skupština, sa istim dnevnim redom, biće održana 23. novembra, i tada će ovaj organ donositi odluke bez obzira na broj prisutnih deoničara, piše u odluci o sazivanju vanredne sednice tog organa. 

„Tesla štedna banka“ je osnovana kao srpsko-hrvatski bankarski projekat 2011. godine dokapitalizacijom „A štedno-kreditne banke“ u Zagrebu, na inicijativu Srpskog narodnog veća, s ciljem, kako je tada navedeno, da se finansijski pomogne povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku. 

Vlada Vojvodine je, preko pokrajinskog Fonda za ravoj, uložila u osnivanje te banke 1,5 miliona evra, a tadašnja Vlada Srbije, na čijem je čelu bio Mirko Cvetković, uložila je 1,7 miliona evra. 

Pored republičkog i pokrajinskog fonda za razvoj, u priču su ušle i hrvatske firme: fabrika ulja „Zvijezda“ sa oko 500.000 evra, „Končar“ sa oko 400.000, zatim „Sladorana“ Županja, „Đuro Đaković“…