Prosečan Srbin i dalje radi najviše u Evropi

Prosečan stanovnik Evropske unije starosti od 20 do 64 godina je lane na radnom mestu provodio 36,1 sat nedeljno. U Srbiji je broj takozvanih „stvarnih radnih sati“ za 15 odsto veći od proseka EU, pa su domaći radnici na poslu provodili čak 41,7 sati nedeljno, navodi Eurostat. 

Podaci za Srbiju dati su sa napomenom da postoji „prekid u vremenskoj seriji“, odnosno da podaci prikupljeni u datoj godini nisu u potpunosti uporedivi sa prethodnim rezultatima.

Kada se radi o zemljama EU, najduže radne nedelje zabeležene su u Grčkoj (39,8 sati), Rumuniji (39,5), Poljskoj (39,3) i Bugarskoj (39).

Nasuprot tome, najkraću prosečnu radnu nedelju imala je Holandija (32,2 sata), a slede Austrija (33,6) i Nemačka (34).

Privredne delatnosti sa najdužom radnom nedeljom u EU 2023. godine bile su poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (41,5 stvarnih radnih sati), vađenje ruda i kamena (39,1 sati) i građevinarstvo (38,9), dok su najkraće radne nedelje zabeležene u delatnostima domaćinstava kao poslodavaca (26,7 sati), obrazovanje (31,9) i umetnost, zabava i rekreacija (samo 33 sata).

„Stvarni radni sati“ predstavljaju broj sati stvarno iskorišćenih na nedeljnom nivou na glavnom poslu tokom jedne sedmice, odnosno broj sati provedenih u radnim aktivnostima, uključujući neplaćeni prekovremeni rad.

Primera radi, odsustvo sa posla zbog bolovanja, praznika i vreme provedeno u saobraćaju dok se dolazi ili odlazi sa posla se računaju se kao nula stvarnih radnih sati.