Prosvetari bez nagrade zbog „pojačanog“ radnog vremena

Prosvetni radnici su saglasni da su zbog povećanog obima posla u pandemijskim uslovima zaslužili veće plate. Država, međutim, njihovo angažovanje prepoznaje tek kroz sektorsku povišicu, koja za tekuću budžetsku godinu kumulativno iznosi skromnih pet odsto. Da bi nastavnike tokom pandemije trebalo dodatno finansijski nagraditi veruje 81,5 odsto onih koji su učestvovali u anketi portala Nova ekonomija, dok 18,5 misli suprotno. 

Prosvetni radnici listom svedoče da su tokom drugog polugodišta prošle školske godine, tačnije od marta do juna kada su škole bile zatvorene, radili neuporedivo više nego u redovnim okolnostima. Ipak, sindikati su pred usvajanje budžeta za 2021. svoj zahtev za povećanje zarada u obrazovanju zasnivali na obećanju koje im je vlast dala tri godine ranije, a ni govora nije bilo da bi „pojačano“ radno vreme nastavnika u uslovima rada na daljinu trebalo da se odslikava u plati.

Tek nedavno je Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine najavio mogućnost pokretanja sudskih postupaka zbog rada učitelja i nastavnika preko norme tokom epidemije, ali se to odnosi na period ove školske godine.

Šta su sindikati tražili, a šta su prosvetari dobili? 

Uoči usvajanja budžeta za 2021, zahtev je bio da se zaposlenima u obrazovanju plate povećaju za 15 odsto. I sami svesni da su šanse za to male, sindikalci su se nadali da će u pregovorima sa Vladom uspeti da „izboksuju“ bar sedam, osam odsto. Pregovora, međitim, nije bilo, a prosvetni radnici su u „paketu“ sa većim delom javnog sektora dobili ukupno pet odsto.

Prvi deo te povišice od 3,5 odsto isplaćen im je početkom godine, a dodatnih 1,5 odsto dobiće u aprilu. Preračunato u parama, to znači da je početna plata nastavnika početkom godine skočila za oko 2.000 dinara, a sa predstojećim povećanjem dobiće još oko 900 dinara.

Trenutna neto osnovica za obračun zarada u obrazovanju iznosi  3.531,40  dinara,  od aprila će iznositi  3.582,58 dinara. Potpuno je jasno da to uvećanje neće biti značajno jer osnovna plata zaposlenog sa VII stepenom stručne spreme iznosi  61.163 dinara, a nakon uvećanja ista zarada iznosiće 62.050 dinara, odnosno biće uvećana za 880 dinara. Ovo „uvećanje“ dobiće samo oni koji su iznad minimalne zarade, a povišicu neće osetiti ni zaposleni sa koeficijentom 9,16 u decembru 2021. jer će u tom mesecu sa 23 radna dana minimalna zarada u Republici Srbiji biti gotovo 1.000 dinara veća od zarade ove kategorije zaposlenih – pojašnjava za Novu ekonomiju Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.

On kaže da se, suštinski, neće desiti ništa novo, pošto će i dalje veliki broj zaposlenih sa različitim koeficijentima i na različitim radnim mestima imati zaradu u visini minimalca. 

– Naravno, država kaže da se u tom minimalcu nalaze i regres i topli obrok, što ne može da bude ni teoretski, zbog čega je sada nekoliko stotina sporova na sudovima širom Srbije. Zaposleni u obrazovanju prvo treba da dobiju ono što im po zakonu pripada, a tek kada se to desi, možemo da vidimo da li je dovoljno ili ne. O poštovanju zakona ne možemo pregovarati – kaže Kokot.

Prosvetni radnici sa kojima smo razgovarali ukazuju da učitelji i nastavnici imaju godinama male plate u odnosu na nivo obrazovanja i značaj posla kojim se bave. 

– Zbog toga ovo pitanje ne bih vezivala za pandemiju. Nama je neophodno dugoročno rešenje, a ne neka kratkoročna pomoć – odgovara Radmila Bošnjaković, profesorka matematike iz Užica, na pitanje Nove ekonomije da li su nastavnici zaslužili novčanu nagradu zbog rada u uslovima pandemije.

Nije nagrada neko prekovremeno

Vesna Jerotijević, iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da to ne bi nazvala „nagradom“, jer je „realno i očekivano da se svaki prekonormni rad bude zakonski plaćen u potpunosti“. Ona smatra da nastavnicima treba nadoknaditi sva uložena finansijska sredstva za izvođenje onlajn nastave, a potom ih isplatiti za rad izvan radnog vremena.

Na pitanje da li bilo fer svima dati podjednaku povišicu, ako su i prosvetni radnici sami svesni da u njihovim redovima ima i onih koji se nisu pretrgli od rada tokom nastave na daljinu, Jerotijević odgovara da se „ne može se očekivati da 110.000 ljudi, koliko radi u osnovnom i srednjem obrazovanju, ima isti kvalitet rada“. 

– Odgovorni nikada ništa nisu uradili da bi to poboljšali. Kada će se uvesti platne grupe i razredi? Ali ne formalno, nego pravedno i suštinski. Tada će ovo pitanje biti svakako bolje uređeno, a možda i rešeno – navodi Jerotijević.

Za Radmilu Bošnjaković  ovo je „diskutabilno i kompleksno pitanje“. 

– U svakoj profesiji može da se ustanovi neki standard kao merilo kvaliteta rada. Nažalost, ne postoji merilo za količinu poltronstva i savijanje leđa pred raznim problemima, koji se često mogu videti i među prosvetnim radnicima, kao i među lekarima, sudijama i ostalim intelektualcima – smatra ona.

Sindikati su uglavnom saglasni da su od početka ove školske godine najveći teret podneli vaspitači i učitelji. Jer vrtići nisu bili zatvoreni ni dana, a učitelji su jedini koji od 1. septembra izvode neposrednu nastavu u učionici. Tri sindikata predškolstva su već uputila zahtev Vladi Srbije da se zaposlenima u predškolskim ustanovama dodeli novčana pomoć iz republičkog budžeta. Odgovora još uvek nema. 

Ako se to može nazvati nagradom, nju su, prema našim nezvaničnim saznanjima, dobili nastavnici koji su tokom prošle školske godine učestvovali u snimanju TV časova. Nastavnik koji je učestvovao u ovom poduhvatu prošle i ove školske godine kaže da mu je isplaćena samo suma za prošlogodišnje TV časove i da je za svaki snimljeni čas dobio po 1.000 dinara.

Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na pitanje Nove ekonomije koliko je nastavnika do sada učestvovalo u snimanju televizijskih časova i da li im je i koliko plaćeno. 

V. S.