Vesti iz zemlje

24.04.2017. 15:41

Autor: Nova Ekonomija

‘Protestujemo jer su u Srbiji lažni doktori nauka važniji i uticajniji od pravih’

Srbija se po podacima Svetskog ekonomskog foruma u prošle dve godine našla na 137. mestu, među 138 zemalja, po kapacitetima da zadrži i privuče talente, a to je i jedan od razloga zbog čega su se naučnici i istraživači odlučili na Marš za nauku, saopštili su danas organizatori tog protesnog skupa, prenosi Beta.

Učesnici Marša za nauku, u saopšenju su pojasnili razloge zbog kojih je više stotina naučnika, istraživača, studenata i ljubitelja nauke protestovalo u subotu u centru Beograda.

„Naučnici su nalik miševima u koturu: stalno u trci za bodovima kojima održavaju svoje ionako male plate, proizvode naučni rad koji kreatori naučne politike obezvređuju, a nemaju dovoljno novca ni podrške da bi ga uistinu predstavili među drugim naučnicima u inostranstvu“, navodi se u saopštenju.

Oni su, kako se dodaje, Maršom želeli da skrenu pažnju i na specifične probleme sa kojima se nauka suočava u Srbiji, ali i da ukažu na ugrožavanje slobode kritičkog mišljenja, instrumentalizaciju nauke, smanjenje javnog finansiranja nauke i neposrednog ugrožavanja njene budućnosti, a samim tim i budućnosti čovečanstva.

Kao razlog za protest naučnici navode i to što je kredibilitet čitave naučne zajednice doveden u pitanje zbog nekažnjavanja plagijata naučnih radova.

„Ukoliko vrsni naučnici ulože vlastiti kredibilitet da bi pokazali da su radovi, a samim tim i titule pojedinih osoba na istaknutim političkim pozicijama sporne, a to nema nikakvog konkretnog odjeka …. onda se zapravo svima šalje poruka da su lažni doktori nauka važniji i uticajniji od pravih“, navodi se u saopštenju.

Jedan od razloga za protest je i taj što su naučnici primorani i biće primorani da odlaze iz zemlje u potrazi za radnim mestom i okolinom koja će njihov rad uvažavati, kao i zbog toga što oni koji odu radi obrazovanja i usavršavanja retko imaju mogućnost da se vrate, čak i kada to žele, navodi se u saopštenju.

Kako se ocenjuje, opstrukcija kreće od neefikasnog postupka priznavanja diploma stečenih u inostranstvu, pa do nemogućnosti da se konkuriše za posao.

„Malobrojna mesta koja se pak otvaraju odlaskom profesora u penziju ili drugim putem, popunjavaju se netransparentno i bez poštovanja kriterijuma kvaliteta“, navodi se u saopštenju i dodaje da razlog za nezadovoljstvo leži i u tome što se zaposlenima u naučnim insititucijama ne omogućava nikakva finansijska stabilnost, koja bi im omogućila da se trajno posvete relevantnim naučnim istraživanjima.

Među razlozima za proteste su i ti što se plata za naučni rad u Srbiji ne tretira kao dohodak, već kao honorar za privremeni rad, zato što su izdvajanja za nauku u Srbiji najniža u Evropi, sa 0,3 odsto bruto društvenog prihoda.

„Sredstva koja se izdvajaju za naučni rad su mizerna – procene se kreću od 1,5 do 2,5 eura dnevno po istraživaču. Uz to, sredstva iz kredita EU nisu potrošena usled neefikasnosti nadležnih, zbog čega već godinama moramo da plaćamo penale za neutrošena sredstva. U isto vreme, naučnici nemaju osnovna sredstva za rad“, navodi se u saopštenju.

Takođe, kao razlog naveden je i taj što se naučne politike i regulative donose bez javnih rasprava i transparentnog uključivanja stručnih i nepartijskih predstavnika naučne zajednice.

„Jedan od primera je nezakonito donet Pravilnik o vrednovanju naučnoistraživačkog rada ali i nedavno predložen predlog Uredbe o oblastima naučnih i drugih istraživanja značajnih za odbranu zemlje“, navodi se u saopštenju.

„Protestovali smo zato što pravilnici kojima se uređuje vrednovanje naučnog rada ne stavljaju naglasak na njegov kvalitet već se sve isključivo meri količinski i bez suštinskog razlikovanja između istorije i filozofije, medicine i poljoprivrede, mašinstva i astrofizike“, navodi se u saopštenju i dodaje da kreatori naučnih politika ne vode računa o tome kako da se nauka približi društvu.

Učesnici su ocenili da se budućnost autonomije nauke, globalno i lokalno, dovodi u pitanje.

„Kada se nauka bavi samo pukim preživljavanjem, tada ona prestaje da bude nauka i postaje samo jedno od polja ranjivih na razne zloubotrebe vlasti i korporacija“, navodi se u saopštenju i dodaje da je obaveza društva da na takve izazove 21 veka odgovori sa najvišim stepenom odgovornosti, umanjujući negativne efekte i pospešujući pozitivne.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.