Pune ruke posla za ekološke aktiviste u Zrenjaninu

Problemi vodosnabdevanjem u Zrenjaninu traju već 18 godina. Pored tog problema, ovaj grad u Vojvodini je odnedavno postao poznat i po velikoj investiciji kineske kompanije „Linglong“, koja proizvodi automobilske gume. Džinovska fabrika niče usred plodne oranice, na samom ulasku u grad, a Ivan Živkov iz nevladine organizacije Građanski preokret kaže za Novu ekonomiju da je to jedna „strašno loša epizoda“ jer je Zrenjanin pre svega poljoprivredno-prehrambeno područje.

„Dovodi se priljava industrija koja ne rešava nijedan problem, a stvoriće ogroman problem zagađenja i zdravlja ljudi,“ kaže sagovornik Nove ekonomije.

Izvesno je, kako naglašava, da će ona izazvati zagađenje koje će se preneti na zemljište, vazduh i vodu.

„Mora da se kaže da je ‘Linglong’ velika opasnost za čitavu Srbiju. Ovde se proizvodi hrana koju jede čitava Srbija, ne samo Zrenjanin. Dakle, to nije naš lokalni problem“, ocenjuje predstavnik Građanskog preokreta.

Sa druge strane, kako naglašava, Zrenjanin nema višak manuelne radne snage koja je potrebna „Linglongu“, jer fabrike koje rade u tom gradu već imaju problem u vezi sa angažovanjem radnika.

„Moraju autobusima da dovoze radnike iz drugih opština, sam ‘Linglong’ je doveo Vijetnamce da grade tu fabriku,“ smatra Živkov.

Podseća da se upravo to naziva strateškim razvojem i insistira se na radnim mestima koja Zrenjaninu nisu potrebna.

Živkov nam je potvrdio da se građani Zrenjanina slabo bune zbog zatrovane vode, jer nije poznat po ljudima „vatrenog karaktera“.

„Više su to melanholični ljudi po svom nastupu, ali to ne znači da se suštinski mire sa svojom sudbinom,“ kaže Živkov.

Prema njegovim rečima, veliki broj Zrenjaninaca koristi neispravnu vodu za piće zato što im finansijske mogućnosti ne dozvoljavaju da je kupe u prodavnicma.

„Tu su i neka ostarela domaćinstva koja imaju tehnički problem da svakog dana ili redovno odlaze da kupuju vodu i da donose tu ambalažu do svojih stanova koji su na spratovima,“ napominje naš sagovornik.

ZAGAĐENJA SE NEĆE PRATITI U REALNOM VREMENU

Živkov objašnjava da je Linglog kroz zvanična dokumenta i uz „obilatu pomoć“ vlasti izbegao da uradi integrisanu studija o proceni uticaja na životnu sredinu.

„Nemamo nigde evidentirano kolika je procena zagađenja od te buduće fabrike. Pojavile su se dve studije za pojedine delove fabrike iz kojih se vidi da se ne planira čak ni kontinuirano praćenje zagađenja u realnom vremenu“, kaže Živkov.

Prema njegovim rečima, ako dođe do nekog ekološkog incidenta, zagađenja vazduha, građani neće znati da se to dešava.

„Zagađenje će biti evidentno i po onome što su investitori priznali. Po onome što su sami napisali dovoljno je za veliku zabrinutost. U ovom gradu ne postoji prečistač otpadnih voda, niti kultura praćenja zagađenja“, smatra naš sagovornik.

Ivan je inače bio jedan od učesnika u jednom događaju ispred gradilišta „Linglonga“, kada su radnici kineskog obezbeđenja sprečavali holandske novinare da snime prilog o toj investiciji.

„Moguće je da su to pokušavali da spreče, da se snimi, ili nelegalnu gradnju na preko 16.000 kvadratnih metara koje je ustanovio građevinski inspektor“.

KOLAPS U NOVOJ FABRICI VODE

Pre nekoliko godina Zrenjanin je dobio fabriku pitke vode koje je trebalo da reši poroblem vodosnabdevanja, ali do toga nije došlo. Ona je nedavno prodata kompaniji koja će graditi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, arapskom Metitu.

Taj investitor se, kako Ivan napominje, dosetio da napravi dve kćerke firme, Begej Water i Pannonian Water.

„Moje lično mišljenje je da su te dve kompanije u kriminalnoj vezi, a to će, nadam se utvrditi tužilaštvo i sudovi“, kaže naš sagovornik.

Građanski preokret je inače podneo krivične prijave zbog malverzacija u vezi sa izgradnjom fabrike vode, koje nisu odbačene, ali već više od godinu dana stoje u fiokama.

Živkov podseća da je fabrika za preradu pijaće vode koja je najavljena 2015. godine, ugovorena protiv tadašnjeg Zakona o komunalnim delatnostima, kao i da je izuzetno kasnila sa izgradnjom.

„Na kraju kada je završena nije uspela da isporuči ni kvalitet ni kvantitet koji je ugovoren, eksplodirala je, bankrotirala,“, podseća Živkov.

Nakon toga, u dva pokušaja bila na prodaju i niko nije želeo da je kupi, pa je neposrednom pogodbom prodata arapskom Metitu. Kupovati vodu svaki dan je, kako zaključuje jedan veliki mentalni, fizički i finansijski napor.

„Ljudi se privikavaju na izuzetno teške stvari, preživljavaju ratove i logore, pa su se i ovde navikli da voda nije nešto što teče iz česme. Morate uložiti napor da je nabavite, kupite, skladištite, posebno platite, iako platite i to što vam teče iz česme“, kaže Živkov.

NEZADOVOLJNI I POLJOPRIVREDNICI

Veliki je problem što mi u 21. veku nemamo pijaću vodu, jer svaki građanin ima pravo na to, ocenjuje Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

„Što se tiče poljoprivredne proizvodnje, tehničke vode imamo, ali što se tiče navodnjavanja, ono je totalno nerazvijeno baš zbog toga što država ne ulaže u poljoprivredu“, kaže Kleut.

On takođe smatra da su se ljudi u Zrenjaninu navikli na kupovinu i nošenje vode iz prodavnice. On takođe kaže da su se tokom izgradnje neuspele fabrike vode dešavale velike malverzacije.

„Želim da vidim jednog dana ko će sve odgovarati za sve te pare koje su pokrali i pravili ovakve fabrike vode. Samo su trpali novac u džep, a nisu rešavali problem građana i naroda u ovom području“, dodaje naš sagovornik.

Ta fabrika vode, kako podseća nije ni predviđena za 24 naseljena mesta u okolini Zrenjanina.

„Njih ljudi napuštaju zbog agrarne politike, pogotovu ako vas neko ne stavi ni u neki budući plan da imate osnovne uslove za život i da možete da pijete vodu sa česme“, dodao je Kleut.

Čak i u samom Zrenjaninu zbog toga dolazi do smanjenja stanovništva, primetan je odlazak mladih, obrazovanih i sposobnih ljudi u inostranstvo.

„To su čitave generacije ljudi koje napuštaju našu zemlju i nikada se neće vratiti, jer ne vide perspektivu. Ne vide uopšte način da će ovde ova vlast moći nešto pozitivno da promeni za njihov i život njihovih porodica“, smatra Kleut.

MNOGO POSLA ZA EKOLOŠKE AKTIVISTE

Ekološka aktivistkinja iz Perleza, mesta u okolini Zrenjanina, Teodora Gavran doselila se pre pet godina u to mesto sa suprugom koji je državljanin Velike Britanije. Ona kaže da je problem vode u Zrenjaninu mnogo duži od „zvaničnih“ 18 godina.

„Zrenjanin zaista 30 godina nema ispravnu vodu. Ljudi su nekako naviknuti na to“, kaže Teodora.

Ona se angaživala i politički, pridruživši se organizaciji Ekološki ustanak i Koaliciji „Moramo“.

Kako napominje, Zrenjanincima više i nije stalo do vode, već hoće da znaju ko je odgovoran, ko je uzeo pare, koliko je rađeno projekata, koliko novca je dato i ko je zaista potpisivao te ugovore o investicijama u propalu fabriku vode.

Teodora Gavran smatra da eventualno dobro poslovanje fabrike „Linglong“ sigurno neće poboljšati ekonomsku situaciju u Zrenjaninu niti će pomoći da se reši problem pijaće vode.

Kaže i da se u Zrenjaninu sada govori o javno-privatnom partnerstvu u oblasti vodosnabdevanja i ocenjuje da je reč o projektu koji se radi samo za „Linglong“.

„Građanski preokret ima sve dokaze o tome, sve spremno, samo što niko ne reaguje“, dodaje sagovornica Nove ekonomije.

KINESKE INVESTICIJE U RURALNA PODRUČJA

Teodora kaže da u Perlezu postoji problem sa još jednom kineskom fabrikom, koja zapošljava šest radnika i bavi se preradom plastičnog otpada.

„Ne rade punim kapacitetom, a uspeli su da nam zagade čitavo selo, pretpostavljamo da su tu zbog ‘Linglonga’. Čak su neki ljudi u upravnom odboru „Linglonga“ i te fabrike u Perlezu“, kaže naša sagovornica.

Dodaje da su nadležnim službama ukazivali na te probleme, ali da na inspekcijski nadzor čekaju već dva meseca. Objašnjava da se radi o fabrici koja posluje na mestu bivšeg „Begej plasta“.

„Oni su to kupili pre tri, četiri godine. Sada su počeli da prave neki granulat, međutim, plastika koju uvoze iz Evropske unije uglavnom ne može da se reciklira u Srbiji,“ dodaje Teodora.

Prema njenim rečima, to su uglavnom plastični delovi od automobila, računara, a u Srbiji praktično ne postoji način da se to reciklira. Deo tog otpada koji nije obrađen, bačen je u kanal za navodnjavanje.

„Tu su nabacali to što ne mogu da recikliraju, prevukli šutom i betonirali, tražili su prostor za posebnu namenu. Došao je stvarno momenat da ne može da se ćuti i da ne može da se ostane (u Zrenjaninu),“ kaže Gavran.

VIJETNAMCI ŽELE KUĆI

Sagovornica Nove ekonomije bavila se i problemima vijetnamskih radnika u „Linglongu“. Kaže da je kontaktirala nekoliko sindikata iz Vijetnama kao i njihovu organizaciju Human Rights.  

„Često mi šalju donacije, ja im nosim lekove, dušeke, grejalice. Polovina vijetnamskih radnika želi da ode. Ja ću naći novac da se vrate kući i da im se vrate pasoši“, dodaje Gavran.

Ona podseća da je pre tri meseca u „Linglongu“ teško povređen jedan kineski radnik, kao i da do sada nema pouzdanih informacija šta se sa njim kasnije dogodilo. Kaže i da su radnicima, očevicima tog događaja, oduzeti telefoni sa snimcima te nesreće.

„Kineske investicije će imati velike posledice po nas, ne znamo pod kakvim uslovima im je vlada dala u zakup ili na korišćenje određeni prostor u ovoj zemlji. Oni se ponašaju kao da imaju suverenitet“, dodaje Gavran.

Prema njenim rečima, kineski investitori ne odgovaraju ni na kakve zahteve građanskih organizacija, svoje privatno obezbeđenje koje je uvek čeka na kapiji. Portiri čak imaju i njenu sliku, kako bi je prepoznali i sprečili da uđe na fabričko gradilište.

Prema Teodorinom mišljenju, Srbiji nije potrebno 55.000 guma dnevno, koliko inače „Linglong“ namerava da proizvodi, već zdrava voda, zdrava hrana i čist vazduh.

Prema popisu iz 2011. godine na teritoriji Grada Zrenjanina bilo je 123.362 stanovnika, a u samom gradu u trenutku održavanja tog popisa živelo je 76.511 ljudi. U odnosu na popis iz 2002. godine, broj stanovnika se smanjio za 8.689 stanovnika.