Račun za komunalije plaćen, a izvršitelj kuca na vrata

Svaka uplata koja je neopredeljena automatski se i bez volje potrošača preusmerava na podmirivanje najstarijeg nepokrivenog potraživanja, ukoliko takva potraživanja postoje, prema Zakonu o obligacionim odnosima.

Ipak, pojedini slučajevi ukazuju da se ovaj deo zakona često krši, odnosno da komunalna preduzeća šalju dugove na naplatu preko izvršitelja iako su uplatili sredstva „pravom“ preduzeću, kažu za Novu ekonomiju u Udruženju potrošača Efektiva.

Dvoje građana iz Užica dobilo je poziv za takvu naplatu računa za komunalije od izvrštelja, sa dodatnim troškovima tog postupka, koji su bili veći od dugova prema komunalnom preduzeću.

Dva slučaja su se desila u razmaku od šest godina – jedan je iz 2023. godine, a drugi iz 2017. godine je već rešen, naknadnom žalbom nadležnim službama i izvršitelju.

Inače, ljudi ovakve slučajeve često, posebno u manjim sredinama, objavljuju u javnosti anonimno, preko društvenih mreža.

PRVI SLUČAJ

„Dobila sam tužbu za neplaćen račun za komunalije za mart, april i jun. Iznos ta tri računa je oko 10.000 dinara, u pitanju je previd (nesmotrenost, propust)„, kaže jedna građanka iz Užica, čije je pismo krajem prošle godine anonimno objavljeno na fejsbuk profilu Nikole Mitrovića, radijskog novinara iz Užica.

Kako dodaje, komunalno je predalo dug izvršiteljima čiji su troškovi 13.000 dinara, veći od navedenog duga. Komunalno na ta tri računa zaračunalo je kamatu od 710 dinara.

„Po zakonu ako izvršite uplatu poračunu, dužni su da zatvore prvi najstariji dug, a ne da račun preskoče zbog neslaganja poziva na broj. Jasno je da blagajna komunalnog nije dužna da ‘gata’ da li je neko zaboravio da plati svoje obaveze, ali je dužno da račune zatvara od najstarijeg. Izvršitelji su zatrpani ovakvim tužbama i to je nezakonita pljačka i onako su ljudi na rubu egzistencije“, objašnjava se u pismu građanke iz Užica.

KAKO POTROŠAČI MOGU DA SE ZAŠTITE?

Potrošači treba da znaju da se na njih prvenstveno primenjuje Zakon o zaštiti potrošača, pa tek kad on neku situaciju ne pokriva, primenjuje se Zakon o obligacionim odnosima, kaže za naš portal Jovan Ristić, pravnik u Udruženju potrošača Efektiva.

„Prema članu 90 stav 1 i 2 Zakona o zaštiti potrošača, računi za usluge od opšteg ekonomskog interesa isporučuju se samo za pružene usluge, i mogu se odnositi samo na period izmerene potrošnje (obračunski period) od najviše mesec dana“, kaže Ristić.

On podseća i da se mesečni račun odnosi samo na nedospelo potraživanje iz tog meseca; mesečni račun je poziv potrošaču da do roka dospelosti (obično pada u negde u drugoj polovini narednog meseca i obavezno se naznačuje) plati taj račun, ili počinje da mu teče kamata.

ČEMU SLUŽE OPOMENE?

„Nema govora o tome da se mesečni račun može odnositi na bilo kakva potraživanja koja su dospela; tome služe opomene – opomena pred obustavu pružanja usluge i opomena pred utuženje“, kaže Ristić.

Prema njegovim rečima, svako mesečno potraživanje ima svoj datum dospeća, i od njega, ako se račun ne plati u roku, počinje da teku zatezna kamata i jednogodišnji rok zastarevanja.

„Prema članu 85 Zakona o zaštiti potrošača, kad prođu dva meseca od dospeća mesečne obaveze, a da je potrošač nije platio, trgovac uslugom stiče pravo da mu obustavi uslugu, i o tome je dužan da mu pošalje specifikovanu opomenu“, dodaje Ristić.

Isto tako, trgovac ima pravo da potrošača utuži za dospelo a neplaćeno mesečno potraživanje, to jest da javnom izvršitelju podnese predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave (izvod iz poslovnih knjiga, račun), objašnjava naš sagovornik.

„Sve nam ovo govori da se mesečnim računima ne mogu plaćati zaostala dospela potraživanja, i javna preduzeća ne samo što na svoje račune i uplatnice stavljaju oznake meseca i godine, već na uplatnice, radi lakšeg računovodstvenog razvrstavanja stavljaju odvojene pozive na broj – kako bi se, u smislu primene navedenih zakonskih odredbi, tačno znalo šta je plaćeno“, objašnjava Ristić.

Ristić objašnjava da je to i dobar poslovni običaj javnih i komunalnih preduzeća, koji svojim nezakonitim računima krše Elektroprivreda Srbije i pojedini vodovodi.

„Njihovi računi i uplatnice kao sastavni delovi tih računa služe za plaćanje zbira dospelih i nedospelih potraživanja, i pošto su uplatnice svesno i namerno – suprotno dobrim poslovnim običajima – neobeležene oznakom meseca i godine, i nose uvek isti poziv na broj (to je nezakoniti sistem izbegavanja nastupanja zastarelosti), svaka potrošačeva uplata se kao neopredeljena, po članu 312 Zakona o obligacionim odnosima, automatski i bez potrošačeve volje automatski preusmerava na podmirivanje najstarijeg nepokrivenog potraživanja prema njemu, ukoliko takva potraživanja postoje“, objašnjava Ristić.

Kako Ristić dodaje, to je već regulisano Zakonom o zaštiti potrošača kroz obavezu trgovca da izdaje mesečne račune koji se odnose na tekuću, nedospelu mesečnu obavezu koja odvojeno dospeva na naplatu.

„Ne sme se račun, kao što je slučaj sa EPS-ovim, odnositi na zbir dospelih i nedospelih potraživanja, a još manje se sme taj zbir iznova kamatirati iz meseca u mesec onda kad potrošač ‘vuče’ za sobom neka dospela potraživanja, jer to proizvodi zabranjeni efekat obračunavanja kamate na kamatu“, objašnjava Ristić.

Upravo zbog toga su Efektiva i Republička unija potrošača 17.12.2021. godine protiv EPSa- pokrenule kolektivni potrošački spor pred Ministarstvom unutrašnje i spoljne trgovine, podseća sagovornik Nove ekonomije.

DRUGI SLUČAJ

Redakcija Nove ekonomije, kasnije je došla do građanke sa još jednim sličnim slučajem, takođe iz Užica (ime i prezime poznati reakciji), ali se slična situacija desila leta 2017. godine. Ovaj slučaj, naime, potvrđuje da se slični slučajevi u vezi sa računima za komunalije dešavaju više godina unazad.

„Bilo je 1.700 dinara duga, a trošak izvršitelja 34.000 dinara. Niko nas ništa nije obavestio“, kaže druga građanka iz Užica, kojoj je stiglo obaveštenje od izvršitelja da se plate navodni zaostali računi za komunalije.

Kako dodaje, ispostavilo se da je istog dana dugovanje plaćeno i poslato izvršitelju 2017. godine, igrom slučaja.

„Tražili smo da se sve „izlista“, ali rekli su da ne može. Ipak morali su na kraju to da urade“, dodaje sagovornica Nove ekonomije.

Prema njenim rečima, kasnili su sa plaćanjem za komunalije, ali je sve plaćeno pre tužbe, a pružaoci usluge su trebali da obaveste za tužbu, što nisu učinili, ali su poslali izvršitelju dug na naplatu.

„Srećom smo imali račun, urađen je listing, otišli smo kod izvršitelja. On navodno nije tamo u kancelariji. Kod izvršitelja su rekli i da treba da se ide na sud“, objašnjava sagovornica Nove ekonomije.

Posle žalbe, kako dodaje, plaćeni su neki troškovi 1.500 dinara

KOMENTAR DRUGOG SLUČAJA

U slučaju broj 2 moguće je da se desilo da je ili (1) potrošač platio posle podnošenja predloga za izvršenje javnom izvršitelju a pre donošenja rešenja o izvršenju ili (2) da je trgovac bio nehatan i da uopšte nije uzeo u obzir da mu je uplata izvršena pre podnošenja predloga za izvršenje, objašnjava Ristić za naš portal.

„Ova situacija se „leči“ ako potrošač poseduje dokaz o uplati sa datumom plaćanja, s tim što ako je platio posle podnošenja predloga za izvršenje on ipak poveriocu duguje nužne troškove koje je imao za pokretanje izvršnog postupka (trošak sastava i slanja predloga za izvršenje), ali nije dužan da izvršitelju plati njegovu naknadu“, dodaje Ristić.