Radnici Gradskog centra za socijalni rad obustavili rad: Manjak zaposlenih i milionski softver koji otežava rad

Radnici Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu obustavili su rad jer zahtevaju da se reše problemi koji radnike muče godinama, ali i da se ispune zahtevi koji nisu ispunjeni, a koji su definisani kolektivnim ugovorom iz 2019. godine. Glavna poverenica sindikata Nezavisnost Gradskog centra sa socijalni rad u Beogradu Jelena Mirković rekla je za Novu ekonomiju da trenutno centar ima minimum rada, tako da su samo dežurni timovi ti koji pružaju usluge hitnim istuacijama, a da se „redovan posao ne radi do daljnjeg dok se ne postigne sporazum sa poslodavcima“.

Osnivač Gradskog centra za socijalni rad je Grad Beograd, dok se on finansira delom iz republičkog budžeta.

Jedan od zahteva koji su izneli radnici Centra, jeste da se poslovi, odnosno usluge koje se pružaju a koje se tiču grada i republike- razdvoje.

„Mi smo organ starateljstva, ne stižemo da se bavimo poslovima koji su nam dati od strane države, jer imamo razne gradske usluge, jednokratne, pomoći u kući, dnevne boravke, lične pratioce i tako dalje, a za neke usluge je i upitno koliko organ starateljstva treba da se meša“, rekla je Mirković za Novu ekonomiju.

Dodala je da u zahtevima postoji i deo koji se tiče plata zaposlenih jer su one trenutno niže od republičkog proseka.

„Imamo i pasivno dežurstvo 24 sata koje je toliko mizerno plaćeno da je mene sramota to i da kažem. Od nas, kada smo na dežurstvu se očekuje da u pola noći izađemo iz kuće i da idemo uz policiju, intervenišemo u nekim situacijama. Ono što je dodatno stresno jeste da nemate plan dežurstva, a prethodnog dana radite“, rekla je ona.

Normativi rada su, ističe ona, bitni u poslu kao i da je to ono što već godinama traže.

„Ne možemo da očekujemo od čoveka da radi kvalitetno, a on radi sa 350 porodica godišnje, dok je preporuka da taj broj bude 30 porodica godišnje“, rekla je Mirković.

Davanje izjava zabranjeno da se ne bi iznosili poverljivi podaci

Slika o zaposlenima u centrima za socijalni rad je godinama narušena. Zaposleni ne znaju koliko ih ima, a prema poslednjim podacima koje su dobili jeste da ih je oko 630, dok je situacija na terenu daleko drugačija. Zaposleni navode da ih je daleko manje.

„Problem je i da je ministarstvo donelo uredbu kojom je zabranjeno da pričamo sa predstavnicima medija odnosno da dajemo izjave. Zaposleni moraju da traže dozvolu od ministra da razgovaraju sa medijima“, rekla je Mirković, napominjući da ona daje izjavu u svojstvu poverenice sindikata Nezavisnost.

Kako je kazala, ministarstvo vodi brigu o tome da se u javnost ne iznose poverljivi podaci, iako podaci često ne dolaze od strane cenatar za socijalni rad.

„Mi jako dobro i bolje od njih znamo šta su poverljivi podaci i vrlo retko od nas dolaze neki poverljivi podaci. Mnogo više neke druge strukture objavljuju podatke koji ne bi smeli da se nađu u novinama- o maloletnoj deci ili nekoj drugoj osetljivoj kategoriji“, dodaje ona.

Kako je kazala, zaposleni u centrima trpe pritiske na razne načine, kao i da u nekim odeljenjima centra za socijalni rad vlada neobična atmosfera.

Platforma Sozis otežava rad umesto da ga unapredi

Već dve godine, prema rečima Jelene Mirković, centri za socijalni rad imaju platformu pod nazivom „Sozis“, koja bi trebalo da služi u radu kao i da je povezan sa socijalnom kartom.

Međutim, problem je što ovaj softver, plaćen milionima dinara, ne funkcioniše dobro i samo usporava rad zaposlenih.

„U celoj priči, em smo opterećeni poslom, imamo malo ljudi, em što se uvodi novi softver koji nije dovršen tehnički, a koji je debelo plaćen. Softver služi da mi poptuno radimo u njemu, a od nas se očekuje i da dajemo primedbe o softveru kako bi se poboljšao i sve to za naše bedne plate. To nama ne pada na pamet“, rekla je Mirković.

Prema javno dostupnim podacima na Portalu javnih nabavki, Ministarstvo za rad, zapošljvanje, boračka i socijalna pitanja je imalo javne nabavke u vezi sa nadogradnjom softvera u toku 2023. i 2024. godine.

Nadogradnja softvera koštala je skoro 100 miliona dinara bez PDV-a, a onda i usluge održavanja softvera još 130 miliona, nabavka sistema za zaštitu i automatizaciju instrumenata socijalne zaštite u drugoj fazi još 417,4 miliona dinara kao i za latformu za podršku rada korisnicima informacionog sistema SOZIS još 193,5 miliona dinara.

Šta dalje?

Četiri dana nakon najavljenog štrajka, 20. februara, radnici Centra za socijalni rad Beograd su bili pozvani na razgovor u Gradski sekretarijat. U taj razgovor su nenajavljeno bili uključeni i predstavnici Ministarstva za rad.

Nakon razgovora stiglo je rešenje Agencije za mirno rešavanje radnih sporova kojim su pozvani i na prvi razgovor o mirenju.

Nakon razgovora dogovoreno je da se naredni sastanak održi u ponedeljak, 3. marta, a do tada da se radnicima dostavi stvaran broj zaposlenih u centrima za socijalni rad, kako bi se znalo koliko radnika ima.

Srbiji fali 1.000 socijalnih radnika, uslovi za dobijanje socijalne pomoći (pre)strogi