Novinar i dramski pisac Rade Radovanović smatra da slučaj Trepča nije „slučaj“ jer je sve što se dešava oko tog rudarskog kombinata premijer Aleksandar Vučić potpisao u Briselu u okviru dijaloga sa Prištinom. Sve dalje događaje vidi kao nastavak nojevske politike zabijanja glave u pesak.
Radovanović je gostujući u Novom danu rekao da pitanje Trepče neće niti poboljšati, niti pogoršati odnose Beograda i Prištine, ali da bi moglo da eskalira i da je, kako kaže, zgodna prilika da se zloupotrebi sutuacija u regionu i „dođe do ko zna čega“.
„Trepča nije slučaj jer je praksa u Srbiji da nas neko zaskače i iznenađuje. Sve što se dešava je deo sporazuma koji je Vučić potpisao u okviru Briselskog sporazuma i to je nešto što je vlada prihvatila. Ovo što se dešava je nastavak odlične prijateljske politike Prištine i Beograda. S jedne strane Kosovo kaže ‘mi smo nezavisni, a vi nas priznajte ako hoćete i kada hoćete, a ako nećete ne morate’. A u Srbiji se govori o jednostranim odlukama i samoproglašenim institucijama, to je nojevska politika zabijanja glave u pesak“, objašnjava Radovanović.
On dodaje da u Briselskom sporazumu piše da imovina na Kosovu ostaje kosovska, a da će situacija za Srbe na Kosovu biti još gora ako nastavi da ih brani direktor Vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić.
„Dok je Đurić na poziciji da brani Srbe na Kosovu, Srbi su na putu da ne ostane nijedan na Kosovu. Dok ga Vučić ne zameni biće još gore. Umesto da se Srbima pomogne, sve je gore. Sve što se radi, radi se pogrešno. Sve je stvar jednog čoveka, ali ne Đurića, već na moju žalost Vučića. Vučić istura Đurića, a on je ustoličenje te politike koja je u svojoj osnovi licemerna prema Kosovu, a to znači i prema Srbima koji se zloupotrebljavaju“, rekao je Radovanović.
On ne očekuje posebne reakcije iz Brisela, sem toliko da se spreče eventualni sukobi.
„Brisel će reagovati onoliko koliko će biti dovoljno da se spreče požar i eventualni sukobi. Srbija i Kosovo su jedan od postojećih problema kojima se bave kada moraju“, dodaje Radovanović.
Mediji su objavili da se između SPS i SNS vodi žestok rat zbog odnosa između Ivice Dačića i Zorane Mihajlović. Radovanović objašnjava da se u regionu uglavnom vlada putem dogovorenih sukoba, ali da je u ovom slučaju iskren sukob dvoje ljudi punih animoziteta.
„Jedan zaslužuje pošteno suđenje, a na drugoj strani je jedna inteligentna dama za koju je šteta što je u stranci u kojoj je“, kaže gost Novog dana.
Upitan da li bi Zorana Mihajlović bila dobar kandidat za predsednika Srbije, što se i nagađa u medijima, on odgovara da bi bila dobar kandidat, ali ne i predsednica Srbije zbog „potpuno nekritičkog stava prema svom lideru“.
„Zorana Mihajlović je racionalna i stručna u svom domenu i iz te prizme verovatno promišlja i ostalu politiku, a Dačić je opasan čovek opasnih namera. Jedan ratni kadar, jedne ratne partije. Opasno provocira situaciju u regionu. U interesu opšteg dobra bi bilo dobro da se SPS raspadne. Ne treba misliti da su to lični Dačićevi ekstremizmi, to traži Vučić, a to radi Dačić“, kaže Radovanović.
Kada su u pitanju potencijalni kandidati za predsednika Srbije, on smatra da to neće biti nijedna od onih osoba o kojima javnost nagađa, već Vuk Jeremić uz podršku SNS.
„Mislim da će se u ime onog koji u naše ime zna šta je nama najbolje, od tog jednog čoveka zavisi ko će biti kandidat za predsednika. Neko ko se zove Vuk Jeremić, koji je originalni politički predstavnik političke scene Srbije. To je ta prevarantska, šibicarska politika balkanskog stila. Takav tip ličnosti nas je doveo do situacije da u Srbiji žive neki ljudi koji više preživljavaju nego što žive normalnim životom“, rekao je Radovanović.
Komentarišući situaciju u Demokratskoj stranci Srbije (DSS), Radovanović kaže da ne zna šta je više DSS, i da je to bivša stranka.
„Kamo sreće da nikada nije postojala“, dodaje Radovanović.
Opoziciju deli na „ekstremističku i desničarsku“, koju vidi kao najveću podršku režimu Aleksandra Vučića. S druge strane je „građanska demokratska opozicija“, za koju kaže da je u izuzetno lošem stanju, što je jedan od razlog, kako kaže, raspada Demokratske stranke ali i depresije među običnim ljudima.
„To ukupno stanje koje se naziva stanje anomije, raspada svih sistema i svakog sistema, dovelo je do toga da ideologije više ne mogu da okupe građane i angažuju ih da se bore za određene vrednosti“, ocenjuje Radovanović.
Međutim, i pored toga on vidi šansu za uspeh opozicije na predsedničkim izborima.
„Ima ljudi koji bi mogli da budu dobri predsednici i predsednice u ovoj zemlji. Jedan od njih je Saša Janković. On je primer nekoga ko temeljno, ozbiljno i sa punom odgovornosti radi posao ombudsmana. To znači da bi i svaku funkciju obavljao podjednako dobro“, ističe gost Novog dana.
Govoreći o stanju medijima Rade Radovanović kaže da je Slobodan Milošević od medija napravio propagandne i lične servise. Za Aleksandra Vučića, pak, ocenjuje da je uz pomoć stranih savetnika i vođen svojim demokratskim principima, stvorio adekvatne medije.
„Kroz te medije, koji su prenosnici njegove volje, želje, jedne lične vlasti i jednog diktatorskog prisupa u politici, on šalje poruke ali i kritike plebsu, a on čini šta čini. Radi se o jednoj zloupotrebi tehnologije, resursa televizije pre svega“, objašnjava novinar Danasa.