Vesti iz zemlje

27.09.2013. 09:33

Tanjug, Beta

Autor: Nova Ekonomija

Radulović: Od početka krize izgubljeno 600.000 radnih mesta

Ministar privrede Saša Radulović izjavio je da je od početka krize u Srbiji formalno izgubljeno oko 300.000 radnih mesta, a neformalno više od 600.000.
„Za državu naše veličine to je ogroman šok“, rekao je Radulović u Privrednoj komori Srbije (PKS), na predstavljanju publikacije „Top 500“.
On je kazao da je glavni problem u Srbiji zapošljavanje i da se već dugo bavimo posledicama, a ne uzrocima problema.
Srbiji je, kako je ocenio, potrebna zdrava ekonomija zasnovana na domaćoj privredi. 
„Strane direktne investicije su jako važne, ali one ne mogu da zamene domaću privredu“, naglasio je ministar. 
On je dodao da pod domaćom privredom ne misli samo na preduzeća koja su u vlasništvu domaćih pravnih lica, već i na ona koja su u vlasništvu pravnih lica iz inostranstva. 
„Ko god obavlja delatnost u Srbiji, zapošljava ljude i plaća porez Srbiji pripada domaćoj privredi“, precizirao je Radulović i zaključio da je potrebno napraviti bolje uslove za razvoj domaće privrede.

Smanjenje „crnog tržišta“ za izlazak iz krize

Radulović je ocenio i da je smanjenje „crnog tržišta“ najveća šansa Srbije i zamajac za izlazak iz krize, naglasivši da je to definisano u njegovom razgovoru sa Dominikom Stros-Kanom. 
Ministar je podsetio da siva ekonomija u Srbiji obuhvata 30 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). 
„Ako prevedemo samo mali deo te privrede u legalne tokove, dobićemo dodatno povećanje BDP od jedan do dva odsto u naredne dve godine“, rekao je Radulović. 
On je istakao da Srbija ne bi trebalo da ponovi istu grešku od pre godinu dana, kada su kroz fiskalnu konsolidaciju povećani porezi, što je, kako je naveo, rezultiralo smanjenjem privredne aktivnosti i padom prometa u trgovini. 
„Zbog toga sad imamo četiri milijarde dublju rupu u budžetu“, istakao je srpski ministar privrede.

Smanjenje doprinosa i progresivno oporezivanje

Radulović je kazao da je suzbijanje sive ekonomije moguće jedino u sadejstvu mera za smanjenje dažbina na rad i promena Zakona o radu, kako bi se olakšalo poslovanje privrednika. 
Prema njegovim rečima, uz znatno smanjenje doprinosa biće uvedeno progresivno oporezivanje, kakvo postoji u razvijenim zemljama. 
Cilj je da privreda sve manje počiva na subvencijama, a sve više na zdravim temeljima, rekao je Radulović, ističući da će se najbolje pomoći privredi time što će biti smanjena sadašnja nerazumna opterećenja na rad.

„Naći dobar i kvalitetan sopstveni put“

Predsednik PKS Željko Sertić je istakao da je poboljšanje ekonomske situacije u Srbiji najvažniji cilj države i da se od tog zadatka ne može odstupiti. 
„Ekonomiju su kao najvažniji prioritet u ovom trenutku proklamovali najodgovorniji čelnici države. U najtežem momentu se hvatamo u koštac s problemima, ali je jako važno što te probleme možemo da nazovemo pravim imenom i nema ograničenja da kažemo da postoje“, rekao je Sertić. 
Sertić je ocenio da u Srbiji nije lako poslovati, jer postoji dosta problema, pa su neophodni veliki trud i lični angažman za ostvarivanje dobrog poslovnog rezultata. 
„Ekonomska kriza iz Evrope se preliva i kod nas, s obzirom na to da Srbija 70 odsto trgovinske razmene ostvaruje upravo sa Evropskom unijom, a treba naći dobar i kvalitetan sopstveni put koji će garantovati stabilnost u budućem periodu“, kazao je on. 
Prema rečima Sertića, to će omogućiti i razvoj dobrog poslovnog ambijenta, što dalje vodi dobrom tržištu i uređenoj državi. 
Povodom objavljivanja NIN-ove publikacju „Top 500“, on je ocenio da će taj dokument biti od strateškog značaja za sve buduće godine rada i razvoja privrede. Sertić je naveo da tih 500 izabranih firmi, od ukupno 5.000 analiziranih, daju 50 odsto ukupnih prihoda svih preduzeća u Srbiji.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.