Raste interesovanje za životno osiguranje u Srbiji

Interesovanje za polise životnog osiguranja od početka godine je u porastu, obzirom da su premije za taj proizvod na domaćem tržištu u prvih šest meseci tekuće godine porasla za tri odsto u odnosu na 2019. godinu. Iako je interesovanje uvećano i zbog globalne pandemije, građani ne bi trebali da se odlučuju na ovaj korak zbog zdravstvene krize već zbog planiranja porodičnih finansija, zaključili su učesnici tribine „Životno osiguranje u vreme pandemije“.

Marko Vukadinović, pomoćnik direktora komercijalne prodaje životnog osiguranja u Wiener Stadtische, ocenjuje da je jeftino životno osiguranje „najopasnije“, a da građani Srbije često pogrešno procenjuju vrednost osiguranja prema visini premije, a ne visinu odštete.

On podseća i da postoji razlika između cena i funkcionisanja riziko životnog osiguranja, u kom se premija isplaćuje samo u slučaju smrti osiguranika, i mešovitog, kojim se isplaćuje premija i u slučaju tzv. „doživljenja“, zbog čega ima štedni karakter.

„Na primer, trošak od 150 dinara na dan nije veliki, većina nas verovatno ne bi razmišljala o njemu, ali vam on u slučaju smrti ili doživljenja obezbeđuje odštetu od oko 12.000 evra. Osiguranje treba da ima namenu, a građani trebaju da razmišljaju ‘ne šta ako, nego šta kad’ se nešto loše desi“, kazao je Vukadinović.

U slučaju neke tragedije, prikupljanje novca može biti teško, imovina se sporo ili jeftino prodaje, dok se polisa isplaćuje za 14 dana, dodaje Vukadinović.

„Značaj životnog osiguranja ne bih vezivao za pandemiju, iako to jeste jedan od novih rizika (sa kojim se suočavamo)“, rekao je Tihomir Milošević, direktor sektora za životno osiguranje i osiguranje lica UNIQA osiguranja.

On dodaje i da se sve češće kompanije javljaju kao ugovarači osiguranja, a da time žele da privuku ili dodatno motivišu svoje zaposlene.

„Počeli smo da nudimo jednostavnije proizode… u kojima apsolutno ništa nije skriveno… Naravno da je sa uplatom premija dobro početi što pre, gde sa (malim svotama) mogu doći do visokih osiguranih suma… ali su gornje granice za ulazak i istek životnog osiguranja 70 i 75 godina“, laže Milošević. 

Zorica Todorović, direktorka sektora za internu prodaju životnog osiguranja Generali osiguranja, dodaje da zdravstvena kriza nije izazvala promene u proceni rizika, ali da ta kompanija za životno osiguranje traži dokaz da je koronavirus preležan.

„Pandemija nas je podsetila na krhkost života, značaj finansijskog planiranja i na izvesne i neizvesne odluke koje nas čekaju u budućnosti. Ljudi se na uplateživotnog osiguranja najčešće odlučuju kada zasnuju porodicu“, rekla je ona.

Marija Lalić, rukovodilac službe eksterne prodaje Sava Životnog osiguranja, navodi da su imali slučajeva isplata životnog osiguranja usled smrti izazvane COVID-19, kao i da je rizik od pandemije uključen u njihove osnovne polise.

Dodaju i da je ta kuća prva dobila saglasnost od Narodne banke Srbije za onlajn savetovalište i digitalni način ugovaranje polise, pod nazivom eŽIVOT.

„Sve više ljudi uplaćuje riziko životno osiguranje, ne zato što je mešovito neisplativo, već zato što se svest ljudi promenila. Uvek je pravo vreme za životno osiguranje“, zaključila je Lalić.

Učesnici su podsetili da je u polisu životnog osiguranja moguće uključiti i brojne druge rizike, pa i one od sve učestalijih bolesti i hirurških intervencija, te da se osiguravači sve više bave preventivom pa osiguranici imaju i godišnje sistematske preglede. 

Tribinu pod sloganom „Be Risk Protected“ su organizovali portali Sve o osiguranju i Sve o novcu.