Reciklažna industrija traži ista pravila kao i sve ostale industrije

Reciklažna industrija uprla je oči u Evropsku komisiju koja je u svom izveštaju o napretku Srbije na evropskom putu kritikovala srpsku vladu da je otežala izvoz neopasnog otpada. Traže ista pravila kao i za sve ostale industrije, odnosno da slobodno trguju otpadom preko granice.

Neopasni otpad. Za mnoge gomila nepotrebnih starih stvari. Drugima – izvor zarade. Ali i problema. Domaći recikleri kažu da bi želeli da veliki deo otpada izvoze na konačnu preradu, ali i da im je to otežano. Kažu da mesecima čekaju na dozvole za izvoz, te da su odobrene količine značajno manje od željenih.

Prema propisima, izvoz se odobrava ako domaći prerađivači otpada ne mogu da otkupe i prerade postojeće količine od firmi koje se bave reciklažom.

Na to je ukazala i Evropska komisija u svom izveštaju u kome traži da se hitno uklone sva nametnuta ograničenja izvoza neopasnog otpada koja nisu u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

Izvoz otpada podleže pravilima koja donosi Ministarstvo zaštite životne sredine. Poslednji pravilnik, na koji su stavljene primedbe donet je u februaru 2017. Ministar kaže da će novi pravilnik doneti i drugačije procedure.

„Procedure će biti svakao umanjene. One neće ništa bitno uticati na mogućnost izvoza kao i do sada. Već za koju nedelju, za koji mesec, procedure će biti kakve bi bile odgovarajuće. Već sam to potpisao…Promene“, izjavio je Goran Trivan.

Prema podacima reciklera, prošle godine obrađeno je pola miliona tona neopasnog otpada. Od toga, izvezeno je 320 hiljada tona. Recikleri žele da robu prodaju preko granice jer im se, kažu više isplati. Uz postojeća pravila, kažu, beleže pad proizvodnje.

„I prinuđeni su da prodaju domaćim prerađivačima po znatno nižim cenama. Domaći prerađivači ne otkupljuju sve kvalitete i pri tom ne mogu da zbrinu sve količine koje zbrinu domaći recikleri neopasnog metalnog otpada….Više se isplati izvoziti nego prodavati domaćim železarama, ali i pored toga, domaći operateri snabdevaju domaće železare. Devedeset odsto sirovine koju oni pribave je od domaćih prerađivača“, izjavila je Slobodanka Stamenić.

Dodaje i da je u zavisnosti od vrste otpada, u izvozu bolja zarada i oko 50 evra po toni.