Kada biste flašu piva, poznatog zidarca, kupili direktno u fabrici, platili biste ga duplo manje nego u prodavnici.
Dok dođe do kupaca, roba prolazi kroz ruke proizvođača, uvoznika, distributera i trgovaca. Svako od njih uzima svoj „deo kolača“, zbog čega od fabrike do prodavnice namirnice poskupe i za 100 odsto.
Koliko tačno svaki učesnik u ovom lancu zarađuje, dobro je čuvana tajna, a da stvari mogu da budu neuporedivo jeftinije, govori nam poseta inostranstvu gde istu robu građani mogu da pazare za mnogo manje novca. Udruženja potrošača kao glavne krivce za visoke cene vide visoke marže trgovaca koje su kod nas nekoliko puta više nego u Evropi, ali i regionu.
„Marže za hranu idu do 20, 30 odsto, dok su na odeću i nekoliko puta veće. Koliko u stvari trgovci zarađuju, najbolje vidimo na akcijama gde su cene proizvoda do 50, 60 odsto niže nego u redovnoj prodaji“, kaže Vera Vida, predsednica Centra za zaštitu potrošača.
Trgovac Žarko Milinković objašnjava da je prosečnoj trgovini u Srbiji za preživljavanje potrebna marža od bar 15 odsto.
„Ako bismo od prodaje proizvoda samo hteli da isplatimo radnike, marža bi bila oko pet odsto. Ako hoćemo da platimo i zakup lokala i komunalije, to je još toliko, a tek onda dolazi naš profit“, objašnjava trgovac Žarko Milinković.
Kod nas su marže velike zbog nedostatka konkurencije. U Srbiji još ne postoji nijedan diskontni lanac, a i učešće velikih trgovinskih lanaca u zaostatku je u odnosu na komšije. Koliko se cena uvećava od fabrike do rafa, pokazuju i u proseku 30 odsto niže cene trgovačkih robnih marki, kod kojih su i proizvođač i distributer i trgovac oličeni u istom subjektu.
Hoće da izvoze nove avione preko Srbije, a Srbiji još ne stižu ni oni polovni (preMSednik bi rekao – bolji nego novi) koji su plaćeni (zlobnici bi rekli – preplaćeni).