I pored zakona koji predviđa da osobe sa potpunim invaliditetom čim napune 15 godina ne moraju da prolaze kontrole za medicinsko veštačenje da bi ostvarili pomoć „tuđe nege“, njihovi roditelji tvrde da im komisija ipak redovno kuca na vrata, pišu Južne vesti.
Stresni pregledi, prikupljanje gomile papira, čekanje na poziv za komisiju, strah i neizvesnost hoće li ona potvrditi činjenično stanje i uvažiti mišljenje specijaliste, mesecima dugo čekanje na odgovor, samo su neki od problema sa kojima se godinama unazad suočavaju mnogi roditelji dece sa invaliditetom kako bi ostvarili pomoć „tuđe nege“.
Svake ili svake druge godine oni moraju pred komisijom da dokazuju da kod njihove dece nije došlo do napretka u razvoju za to vreme, jer će u suprotnom izgubiti pravo na pomoć koja je neretko osnovni i jedini izvor primanja, prenose Južne vesti.
Srđan V. je otac 15-godišnjaka sa autizmom kome je na osnovu izveštaja lekara specijaliste utvrđeno da ima invaliditet koji je stopostotni, što znači da ne može da hoda, govori, niti da na 5 minuta da ostane sam. Srđan je, međutim, kako bi produžio „uvećanu tuđu negu“, morao da po treći put za nešto manje od 4 godine svog sina koji ima strah od lekara izloži stresu prilikom odlaska na kontrolu.
„Ovog puta nas je lekar u komisiji pitao: „Ima li poboljšanja”? Da se neće naprasno povući invaliditet pa detetu treba ukinuti tuđu negu? Moj sin je u istom stanju već 15 godina, zar će mu biti bolje sledeće godine?“, kaže između ostalog ovaj roditelj.
On dodaje da za pojedine dijagnoze nije realno očekivati poboljšanje.
Iz Republičkog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond) koji određuje ove propise i zakone kažu da se kontrolni pregledi obavljaju u slučajevima kada se može očekivati poboljšanje zdravstvenog stanja, dok se u suprotnom ova prava veštače trajno.
„Za starije od 15 godina kontrole više nisu potrebne u slučajevima kada nema poboljšanja“, kažu u Fondu.
Dragan Spasić je otac 25-godišnjakinje kod koje je autizam davno ustanovljen. Iako PIO tvrdi da se kontrole posle navršenih 15 više ne rade, Spasići i dalje, svake treće godine, redovno obavljaju kontrolu koja im dolazi kući, bez obzira što, kako kažu, njihovo dete ima toliki stepen oštećenja da jedne sekunde ne može da ostane samo.