Rodoljub Šabić izrekao kazne Višem javnom tužilaštvu zbog slučaja Savamala

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je, zbog nepostupanja po nalogu iz rešenja Poverenika izrekao Višem javnom tužilaštvu u Beogradu novčane kazne u tri slučaja u kojima su se predmeti zahteva tražioca informacije odnosili na slučaj „Savamala“, i to: profesionalna biografija postupajućeg tužioca, informacije o tome da li su protiv lica koja nisu postupala po zahtevima tužioca u toku istrage pokrenuti krivični postupci i informacije o tome da li su protiv istih lica pokrenuti disciplinski postupci te ako jesu, delovodni brojevi akata kojima je to učinjeno.

Rešenja Poverenika su prema zakonu konačna, obavezujuća i izvršna, ali Više tužilaštvo po njemu ipak nije postupilo.

„Umesto da postupi po rešenju Više javno tužilaštvo obavestilo je Poverenika da je celokupne spise predmeta prosledilo Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu. Budući da takav postupak ne predstavlja nikakav Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđen procesni akt, nameće se zaključak da Više tužilaštvo uspostavlja nov, u pravnom poretku nepostojeći mehanizam za izigravanje prava javnosti, a zapravo čini kažnjiv prekršaj iz čl. 46. tač. 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja“, naveo je poverenik Šabić.

Nakon toga novim dopisom Više javno tužilaštvo obavestilo je Poverenika da se obratilo Republičkom javnom tužilaštvu sa inicijativom da ono tužbom kod Upravnog suda zatraži poništaj rešenja Poverenika.

„Republičko javno tužilaštvo je moglo, i još može – ako je u stanju da za to iznađe bilo kakav opravdani razlog – da podnese takvu tužbu Upravnom sudu, ali čak ni to ne bi predstavljalo opravdanje za nepostupanje po konačnom, izvršnom i obavezujućem rešenju. Eventualnu odluku o odlaganju izvršenja mogao bi, po zakonu doneti jedino postupajući Sud“, stoji u saopštenju poverenika.

On je naveo i da je nepoštovanje zakona od strane bilo kog organa vlasti uvek razlog za zabrinutost, a pogotovo kada to čini organ kakav je tužilaštvo u čijoj zakonskoj definiciji stoji da mu je jedna od osnovnih funkcija da „štiti zakonitost“. 

„A u konkretnom, i inače više nego neprijatnom slučaju Savamala, koji s razlogom privlači veliku pažnju javnosti, i domaće i strane, uskraćivanjem javnosti informacija koje su sasvim očigledno legitiman predmet njenog interesovanja i čije objavljivanje ne može ugroziti ni jedan legitiman interes, slučaj dobija dodatnu nepoželjnu dimenziju“, navodi Rodoljub Šabić.