Da li je RZS štelovao podatke: Niz grešaka u izvoznoj statistici ili samo usklađivanje sa novim carinskim procedurama?

Kako i zašto se desilo da Republički statistički zavod (RZS) dve godine za redom menja već objavljene podatke koji su bitni za celokupnu ekonomiju zemlje? Jer koliko god da su vam šare tigraste, dezen može jako lako da se pretvori u antilopin i da postanete žrtva sopstvene nesrećne politike. Ispravljanje i sakrivanje podataka nije omiljeni sport onih koji su lovci na novac. Naprotiv, može se samo desiti da se bes i nepoverenje prodube.

I pored zahteva mnogih drugih institucija u zemlji da se ojača sistem koji prikuplja i obrađuje podatke za ekonomskog tigra, posle revizije podataka za BDP za prošlu godinu, ovog puta je RZS izgubio negde u bespućima carinskih zona preko dve milijarde evra. I dok su se ekonomisti pitali kako je to moguće, RZS je juče izdao saopštenje koje nameće još pitanja i zahteva dosta dodatnih objašnjenja.

Kako i sami kažu, RZS je 31. januara 2025. objavio preliminarne rezultate iz oblasti spoljne trgovine za 2024. godinu.

„Konačni podaci, u skladu sa zvaničnim Kalendarom objavljivanja RZS-a, biće objavljeni 15. jula 2025. godine. Do tog datuma – radi unapređenja tačnosti i kvaliteta – svi podaci su podložni revizijama. U toku redovnih provera i analiza, stručne službe RZS-a su utvrdile da u preliminarnim rezultatima nisu u potpunosti bili obuhvaćeni podaci o izvozu robe iz slobodnih zona. Razlog za to leži u uvođenju dve nove carinske procedure, koje su se odrazile na način evidentiranja podataka u carinskom sistemu“, objašnjenje je RZS.

Nije jasno iz ovog saopštenja kako je moguće da se ovakve omaške nisu ranije dešavale, jer RZS godinama unazad usklađuje svoje podatke sa Evrostatom, ta saradnja traje duže od dve decenije. Pod uticajem Evrope mnogi parametri su pretrpeli promene i u načinu obrade i sakupljanja podataka, a jedan od njih je bio i usklađivanje onoga što se nekada u srpskom sistemu nazivalo inflacija. Davne 2005. RZS je i objavio prelazak na nove klasifikacije prilikom obračuna cena za inflaciju i usklađivanje je trajalo više godina.

I ne samo ova metodologija, mnogi drugi parametri su prošli prilagođavanje kada su podaci u pitanju. Više od 20 godina nismo videli da su revizije podataka bile u ovoj meri značajne, i to u vrlo kratko vreme.

Iz RZS kažu da je odluka o reviziji podataka doneta u direktnoj saradnji sa Evrostatom, na osnovu zajedničkih analiza i metodoloških smernica. Eksperti Evrostata potvrdili su da se sve relevantne jedinstvene carinske deklaracije sa novim šiframa carinskih procedura moraju uključiti u obradu podataka, kako na uvoznoj, tako i na izvoznoj strani, rečeno je iz Zavoda.

U skladu s tim, RZS je izvršio dopunsku obradu i unapređenje podataka za 2024. godinu i prva četiri meseca 2025. godine, „čime se obezbeđuje puna usklađenost sa evropskim standardima i tačno sagledavanje spoljnotrgovinskih tokova Republike Srbije“.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, izuzetno negativno gleda na ovakve postupke RZS-a.

„Kad bi sve ostalo bilo ispravno to bi zahtevalo da se neka druga pozicija smanji u kapitalnom bilansu, i oni su smanjili trgovačke kredite i avanse. Pitanje je kada su to smanjili jer se to registruje na osnovu ugovora. Onda su to možda ranije povećali jer nisu mogli da zatvore računicu jer aktiva treba da je jednaka pasivi. I onda su videli i nisu hteli da stavljaju u greške i propuste da ne bi privlačili pažnju, pošto je to veliko. Iz mog iskustva tamo je vrlo nizak stručni nivo i nizak nivo posvećenosti, što je problem. Verujem da su povećali zalihe pa će sada to ispraviti, to je velika greška. Oni to neće ispraviti, jer su štelovali podatke na zalihama, a BDP je onda po ovome rastao pet odsto prošle godine. Ako nisu štelovali podatke – morali bi da povećaju BDP za prošlu godinu. Gde su te pare od izvoza? A ne mogu da povećaju devizne rezerve jer se tačno zna kolike su“, kaže Arsić, nabrajajući sve greške Zavoda.

On je ovu izjavu našoj redakciji dao pre zvaničnog saopštenja RZS. U međuvremenu niko od političara nije pominjao reviziju BDP-a za prošlu godinu. Nismo ni saznali gde je preko dve milijarde evra dodatnog uvoza koji se volšebno pojavio kad mu vreme nije.

Iz Fiskalnog saveta su u poslednjem izveštaju ponovo ukazali Vladi na to da bi morala da usmeri više pažnje i resursa ka RZS.

„Nedugo nakon polemike o velikoj reviziji BDP-a, koja je u znatnoj meri promenila ekonomsku sliku Srbije – potreba za unapređenjem rada RZS-a ponovo postaje veoma aktuelna. RZS je krajem maja 2025. znatno izmenio podatke o izvozu u 2024. i u prvom kvartalu 2025. godine – pri čemu je u 2024. izvoz uvećan za čak 1,3 milijarde evra, a u prvom tromesečju 2025. za 760 miliona evra. Tako je ponovo suštinski promenjena ekonomska slika zemlje. Ove ogromne promene u podacima zahtevaju jasno i transparentno objašnjenje, ali očigledno i sistemske mere za poboljšanje kapaciteta Zavoda da proizvodi valjane podatke,“ mišljenje je ekonomista.

Prema računici Saveta, deficit tekućeg računa platnog bilansa u 2024. sad iznosi 4,7 odsto BDP-a umesto ranije objavljenih 6,3 odsto, a u prvom kvartalu 2025. smanjen je sa sedam odsto na čak 3,3 odsto uporedivog BDP-a.
Prema njihovom mišljenju, jedan od osnovnih problema RZS-a je mali broj zaposlenih, koji je upola manji od EU standarda, te s tako ograničenim resursima nije realno očekivati da će domaći statistički sistem biti dovoljno kvalitetan.

Spoljnotrgovinska razmena opala u januaru