SAKSO BANKA: Olakšati pristupačnost kreditima i prenos vlasništva

Srpska ekonomija se suočava sa šest ključnih izazova u godini pred nama. To su: krhke javne finansije, neefikasan javni sektor, nizak nivo privlačnosti inostranim investitorima, značajan nedostatak saobraćajne infrastrukture koji izoluje zemlju u okviru Evrope i veoma visok nivo loših dugovanja koji ima negativan uticaj na profitabilnost bankarskog sektora, navodi u komentaru ekonomista Sakso banke (Saxo Bank) Kristofer Dembik (Christopher Dembik) povodom analize ekonomskih prilika u Srbiji. 

Ove izazove neće biti lako prevazići a oni zahtevaju konstantnu posvećenost kreatora politike reformi zemlje. Smanjenje značaja javnog sektora u ekonomiji može da potraje od pet do deset godina.

Srbija je odlično uspela da održi dobre odnose sa svim važnim globalnim igračima.

Kada je reč o spoljnim odnosima, Srbija se oslanja na političke veze sa EU, Rusijom i Kinom. Po Dembikovom mišljenju Srbi su veoma razumni kada je reč o EU.

„Oni EU više ne smatraju za mesto prosperiteta. Trom rast Evrope ohladio je i najveće entuzijaste po pitanju pristupanja Srbije u EU. Ipak zemlja nema bolju alternativu“, objašnjava Dembik.

Isto tako, nastavlja on, ključno je istaći da približavanje EU ne može biti na štetu dobrih odnosa sa Rusijom i Kinom koji postoje već dugo vremena.

Ove dve zemlje pružaju veliku finansijsku pomoć putem kredita i direktnih investicija, koje su od presudnog značaja za ekonomski rast.

To pomaže u poboljšanju saobraćajne infrastrukture koja predstavlja neophodan korak u osiguravanju pristupa Srbije glavnim svetskim tržištima.

Uprkos hlađenju odnosa između Moskve i Zapada, Srbija je u velikoj meri uspela da održava dobre odnose sa svim važnim globalnim akterima u poslednjih nekoliko godina. Ne postoji nijedan razlog da se situacija drastično promeni u narednim godinama. I na kraju, možda ne najmanje važno, jer se ulazak u EU ne planira najmanje do 2020. godine, malo je verovatno da će ovaj težak proces predstavljati pitanje u odnosima između Rusije i Srbije na kratak rok.

Dembik se takođe izbliza osvrnuo na političku situaciju u zemlji u odnosu na nastavak reformi dok se u Srbiji spremaju novi izbori.

„Malo je verovatno da će izbori dovesti do usporavanja reformi na srednji rok u Srbiji. Vlada je svesna da nema drugog izbora nego da nastavi sa unapređivanjem ekonomskog sistema bržim tempom. Drastičan program fiskalne konsolidacije koji se sprovodi od kraja 2013. počeo je da daje rezultate. Smanjenje deficita je bilo veoma ohrabrujuće tokom 2015. Međutim, mere u 2016. mogu biti ograničene zbog održavanja izbora“,  rekao je on.

U takvim okolnostima, zemlja bi mogla biti blizu primarnog salda u 2017. umesto 2016. kao što je prvobitno očekivano. Problem predstavlja i to što iznos javnog duga ostaje značajan, ali nije na rizičnom nivou.

Kada je reč o stranim ulaganjima, pre nekoliko godina, zemlja je bila u opasnoj situaciji, ali stvari su se promenile brzo i situacija se ubrzano poboljšava. Dembik je podvukao činjenicu da je prilikom poslednjeg Doing Business rangiranja Svetske banke Srbija napredovala sa 68. do 59. mesta.

„Posebno je došlo do napretka u izdavanju građevinskih dozvola i plaćanju taksi i poreza. Međutim, potrebno je i dalje nastaviti napore kako bi se olakšala pristupačnost kreditima i prenos vlasništva. Ovo su dve crne tačke srpske ekonomije“, rekao je Dembik.

Po njegovom mišljenju ulazak zemlje u EU će svakako dovesti do masovnijeg priliva stranog kapitala, ali do tada hitno treba razvijati saobraćajnu infrastrukturu. Srbija je mala zemlja koja mora da bude bolje integrisana po pitanju ekonomskog razvoja Balkana, što zahteva kvalitetnu infrastrukturu koja povezuje zemlju sa važnim urbanim i komercijalnim mestima u regionu.