Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić rekao je danas da odbornici Skupštine Beograda mogu da odbace plan detaljne regulacije kojim je predviđeno da se poseče Bajdina šuma na Zvezdari radi gradnje stanova i naveo da to nije šuma, već šiblje.
Na pitanje novinara zašto se seče 50 hektara te šume u Mirjevu, Šapić je rekao da su mu objasnili da to nije sve šuma, već neko „šiblje“ i da na tom delu postoji klizište.
Investitor stanova bi, prema njegovim rečima, pre gradnje prvo morao da sanira klizište.
„Tražio sam da se ne ugrožava zelenilo ili ako u nekom delu mora da bude posečeno da se to nadoknadi sadnjom na drugom mestu. Za poslednje tri godine više je posađeno nego posečeno“, rekao je Šapić i naveo da samo traži da se ne ugrožava razvoj grada.
Na pitanje kada će biti postavljen Beogradski sat na Trgu republike, Šapić je rekao da je taj mehanizam stigao, ali da firma koja treba da izgradi postolje sa stubom ima izvesnih problema i da će se čekati još nekoliko nedelja, a ako ni tada ne bude mogla da ga izgradi da će se raspisati nova nabavka.
On je odbio da otkrije šta gradska vlast planira da uradi na Terazijama i rekao da će to biti iznenađenje.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je danas da radovi na gradnji novog mosta na Savi idu predviđenom dinamikom i da bi most trebalo da bude završen u roku, do proleća 2027. godine.
„Radovi na Savskom mostu idu svojim tokom. Za sada nemamo nikakvih naznaka da bi oni trebalo da probiju one osnovne i početne rokove, a to je da početkom ili na proleće 2027. godine bude pušten u saobraćaj“, rekao je Šapić na konferenciji za novinare i dodao da se radovi na izgradnji kružnog toka, u blizini budućeg mosta, na novobeogradskoj strani odvijaju bez problema.
Šapić je istakao i da je u planu da se naredne godine radi na rekonstrukciji autobuskih stajališta i pešačkog podzemnog prolaza na Zelenom vencu.
Kako je kazao, na mestu gde se nalazila menjačnica kod podzemnog prolaza, koja je nedavno srušena, biće vraćen zeleni kutak, koji treba da podseća na izvornu verziju, od pre više decenija.
Šapić je najavio i radove na Autokomandi, navodeći da je projekat odobren i da sledeće godine treba da se obezbede sredstva.
„Autokomanda, stanica ‘Jug’ će na kraju dobiti daleko veću dimenziju nego što smo mi planirali. Biće sastavni deo velikog sređivanja Autokomande. Povući ćemo i neke autobuske linije da ne prelaze preko same Autokomande gde je najveći saobraćajni čep. Napravićemo dodatne izlazne rampe, napravićemo šatl autobuse, parking. U uređivanju Autokomande planiramo da napravimo i jedan podvožnjak koji će ići od Bulevara oslobođenja i proći ispod same raskrsnice“, objasni je Šapić.
Dodao je i da radovi na izgradnji zgrade hitne pomoći, idu predviđenom dinamikom, podsećajući da je rok za završetak leto naredne godine.
Najavio je i da bi rekonstrukcije ulica u centru grada i oko Savskog trga, u koje spadaju ulica Kneza Miloša, Balkanska, Sarajevsa, Nemanjina, trebalo da počnu na proleće naredne godine.
Trenutno je, kako je istakao, fokus da se završi deo rekonstrukcija na Novom Beogradu od Bulevara Zorana Đinđića, preko Tošinog bunara ka Bežanijskoj kosi.
Naveo je i da će u centra grada nastaviti radove na uređenju šetališta i ivičnjaka i da će se prostor oplemeniti sa što više zelenila.
Najavio je da će početi i manji radovi na okretnici kod Doma vojske.
„Tu planiramo da deo gde ulaze autobusi izolujemo samo za autobuse, da napravimo jednu vrstu zaštićene okretnice za autobuse, a da će automobili, koji su do sad tu prolazili, moći da kroz Francusku ulicu skrenu desno što do sada nije moglo. Tu ćemo osloboditi i obezbediti jednu dodatnu traku tako da na taj način možemo da obezbedimo javnom prevozu nesmetan prolaz ka Trgu Republike“, naveo je gradonačelnik.
Objavio je da će sledećeg meseca biti puštena u saobraćaj i Ulica Luke Ćelovića.
„Obezbeđeno je i pet parking mesta za turističke autobuse kod Beogradskog pristaništa, tako da će ih biti ukupno 12. Zatvorićemo potpuno ulaz za automobile koji su uništili šetalište koje je rađeno pre nekoliko godina. Stavićemo rampu i stubove da više ne može da se uđe kolima, a šetalište ćemo da obnovimo“, kazao je Šapić.
Naveo je i da izgradnja Linijskog parka teče planiranom dinamikom, kao i da se istovremeno radi na uređenju i sređivanju obale.
„Srbijavode bi trebalo da očiste potez od sportskog centra Gale Muškatirović, do Beton hale“, kazao je on.
Precizirao je i da će na keju kod Kule Nebojša ostati lokacije za samo pet splavova.
„Na kraju će, od 250 splavova koliko je bilo na Savi i Dunavu, ostati 26 na Novom Beogradu, gde ih je bilo više od 100, duž blokova 70, 44 i 45, a od Ušća ka Zemunu, od početnih 51, ostalo je 43. Tako da bi na obalama trebalo da bude ukupno 71 splav“, kazao je Šapić.
Gradonačelnik je rekao i da je rok za završetak radova u Bulevaru Patrijarha Pavla jesen sledeće godine i da će se time rešiti problem saobraćaja oko Miloševog konaka.
Naveo je da se očekuje da će radovi u Bulevaru Živojina Mišića biti završeni do Nove godine i da će biti proširen na tri trake koje će menjati smerove u toku dana, kao što je slučaj u ulici Teodora Drajzera.
„Ideja je da se napravi jedan tranzit od Ulice doktora Ivkovića, koja se spušta kraj stadiona Partizana, idete ka Dedinju i spuštate se Drajzerovom u Bulevar Živojina Mišića, izlazite na Most na Adi“, kazao je Šapić, navodeći da je ideja da ta magistrala ima tri trake, gde će dve biti prioritetne i menjaće se u odnosu na opterećenje.
Dodao je i da se očekuje da će garaža u Vlajkovićevoj ulici biti otvorena početkom naredne godine, a da bi garaža kod Hrama Svetog Save, u Skerlićevoj ulici, trebalo da bude završena do kraja sledeće godine.
Šapić je kazao da je završena rekonstrukcija dela platoa ispred Hrama Svetog Save, a da Grad Beograd planira da 2026. godine preuzme na sebe završetak preostalih radova.
Najavio je i da će biti raspisan tender za uređenje Pariske ulice, kako bi se spojile pešačke Zone Knez Mihajlove ulice i Kalemegdana, a radiće se i na uređenju platoa kod Filozofskog fakulteta.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je danas da će, gde god je to moguće, biti ukinuto skretanje ulevo na raskrsnicama u Beogradu, ističući da će to saobraćaj učiniti bezbednijim i protočnijim.
On je na konferenciji za novinare rekao kako smatra da bi ishod saobraćajne nesreće na Novom Beogradu, koja se desila pre nekoliko dana i u kojoj je stradala tročlana porodica, bio drugačiji da je na toj raskrnici bio kružni tok i da nije bilo moguće skretanja ulevo.
“Pokušavamo da uradimo ono što je tendencija u čitavom svetu, po pitanju skretanja levo. Da nije bilo tog skretanja ulevo u Ulici heroja sa Košara, verovatno bi to troje ljudi danas bilo živo“, kazao je gradonačelnik Beograda.
Ukazao je da postoje raskrsnice gde se ne može ukinuti skretanje ulevo, ali da će biti ukinuto gde god je moguće.
„Da je tu bio kružni tok, taj vozač ne bi mogao da vozi 150 na sat“, rekao je Šapić.
Podsetio je i da su kružni tokovi sa semaforima standard u Evropi već 20 godina.
„Da biste učinili saobraćaj protočnim, morate ga učiniti i bezbednim. Uvodićemo standarde koji su odavno u svetu, a to je da se što manje skreće levo, jer to čini saobraćaj bezbednim i protočnim, sa što više jednosmernih ulica“, kazao je Šapić.
Gradonačelnik Beograda Aleksanadar Šapić poručio je danas zaposlenima u apotekarskoj ustanovi „Beograd“, koji su najavili jednodnevni štrajk zbog nepostajanja uslova i sredstava za rad, da se obrate svom rukovodstvu i predsedniku Skupštine Grada Beograda Nikoli Nikodijeviću, u vezi rešavanja problema, jer su, kako je istakao, svi njegovi predlozi za pomoć – odbijeni.
„Apoteke Beograd su godinama u problemu. Subvencionišu se direktno iz budžeta Grada Beograda. Sve što sam imao da kažem o Apotekama Beograd sam kazao pre godinu dana. Tada sam predložio da se, poput Novog Sada i drugih gradova u Srbiji, uđe u koncesiju ili privatizaciju“, kazao je na on na konferenciji za novinare i dodao da su svi njegovi predlozi odbijeni.
Podsetio je da je nuđeno i da opozicija predloži direktora iz svojih redova, što je opozicija odbila, a ni zaposleni nisu hteli da predlože direktora.
„Nudili smo im sva moguća rešenja, nijedno nisu prihvatili. Ipak, platili smo sve dugove koje su imali prema dobavljačima“, kazao je Šapić.
Istakao je da je pustio one koji znaju da nađu najbolje rešenje, jer je, kako je dodao, opšte mišljenje bilo da su njegovi predlozi „glupi“.
„Zaposleni znaju kako da se radi. Imaju direktora. Odluka rukovodstva Apoteka Beograd je bila suprotna mojim predlozima. Predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević se time bavio. Pitajte direktora Apoteka, Nikodijevića i zaposlene, ja se u to ne razumem“, rekao je Šapić.
On smatra da bi njegov prethodni predlog davanja u koncesiju ili privatizaciju rešio problem zaposlenih, jer je uslov bio da ne smeju da se otpuštaju ljudi, da se poslovanje u struci zadrži još najmanje dve godine i da se Apoteke Beograd učine konkurentnim.
Šapić je istakao i da Apoteke Beograd imaju u svom vlasništvu samo sedam ili osam objekata, a da su svi ostali prostori u kojima posluju uzeti u zakup, naglašavajući da je laž da se ta firma uništava kako bi se u njenim prostorijama otvorile kockarnice.
Zaposleni u apotekama, laboratorijama, magacinu centralnog snabdevanja i službama koje posluju u sastavu apotekarske ustanove „Beograd“, doneli su zajedničku odluku o jednodnevnoj obustavi rada.
Kako su naveli, oni će sutra obustaviti rad zbog nepostajanja uslova i sredstava za pružanje primarne zdravstvene zaštite.
Za sat na Trgu republike Beograd dao 12 miliona dinara, saznaje Nova ekonomija
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Centar za lokalnu samoupravu (CLS) saopštio je danas, pozivajući se na svoja saznanja, da će generalni direktor Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) Beograd Zoran Šarac uskoro biti smenjen."Rukovodstvo ...
Predsednik Komisije Saveta Ruske Federacije za informativnu politiku Aleksej Puškov izjavio je da "u slučaju Naftne industrije Srbije (NIS) nema nikakvog posebnog kursa SAD prema Srbiji, isto zahtevaju od sv...
U Užicu i delu Kosjerića juče je na mernoj stanici 2 po merenjima od 17.00 do 17.59. kvalitet vazduha bio "izuzetno zagađen", a u još sedam mesta "zagađen" i "veoma zagađen", objavila je Agencija za zaštitu ...
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović razgovarala je sa predstavnicima malih privatnih benzinsih stanica o snabdevanju tržišta naftnim derivatima u uslovima sankcija Naftnoj industri...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
Prostor “Bajdina” je po vrsti zemljišta gradsko građevinsko zemljište i uglavnom je u privatnom vlasništvu.
USTAV REPUBLIKE SRBIJE – PRAVO NA IMOVINU
Član 58 stav 1 : “Jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona”; Član 58 stav 2: “Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne”; Član 58 stav 3: “Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine”; Član 58 stav 4: “Oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom”.
Dakle, “BAJDINA” je gradsko građevinsko zemljište, privatna svojina. Država je preko nadležnih institucija pripremila Plan detaljne regulacije (dalje:PDR) kojim je predviđeno saniranje klizišta, pripadajuća infrastruktura i uređena zelena površina i sprovela Rani javni uvid i Javni uvid u periodu 2017 – 2022 – 2024/25.
Očigledno je da PDR Bajdina omogućuje kvalitetno stanovanje kako neposredno u okviru PDR Bajdina tako i posredno poboljšava kvalitet stanovanja u čitavom Mirijevu. Takođe sprečava dalju divlju gradnju makar u okviru PDR Bajdina.
PDR Bajdina treba USVOJITI ODMAH.
glede šiblja neko bi trebao da objasni šapiću da upravo u šiblju obitava simol beograda-gospodin vrabac.
Predsednik gdin Nikodijević je povukao PDR Bajdina sa dnevnog reda sednice (30.10.2025) i najavio je da će se u narednom periodu o predmetnom planu obaviti dodatne konsultacije, sa strukom i građanima.
Da li je gdin Nikodijević uzeo u obzir i dopise vlasnika zemljišta obuhvaćenog PDR Bajdina, koji unazad više desetina godina ne mogu da raspolažu svojinom, a poreski su obveznici?
USTAV REPUBLIKE SRBIJE – PRAVO NA IMOVINU
Član 58 stav 1 : “Jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona”; Član 58 stav 2 : “Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne”; Član 58 stav 3 : “Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine”; Član 58 stav 4 : “Oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom”.
Dakle:
“BAJDINA” je gradsko građevinsko zemljište, privatna svojina, za koje je Država Srbija preko nadležnih Institucija sa sertifikovanim osobljem pripremila PDR Bajdina kojim je predviđeno saniranje klizišta, pripadajuća infrastruktura i uređena zelena površina, koji je u periodu 2017-2022-2024/25 prošao Rani javni uvid, Javni uvid i nadležnu Komisiju na čelu sa gradskim urbanistom arhitektom Markom Stojčićem koja je PDR Bajdina uputila u Skupštinu Grada Beograda na usvajanje.
Jedini legitimisani da učestvuju u eventualnim konsultacijama vezanim za PDR Bajdina pored nadležnih Institucija Države Srbije sa sertifikovanim osobljem koje su pripremile PDR Bajdina, su vlasnici gradskog građevinskog zemljišta obuhvaćenog PDR Bajdina, a koji su se jasno opredelili za PDR Bajdina.
Očigledno je da PDR Bajdina omogućuje kvalitetno stanovanje kako neposredno u okviru PDR Bajdina tako i posredno poboljšava kvalitet stanovanja u čitavom Mirijevu. Takođe sprečava dalju divlju gradnju makar u okviru PDR Bajdina.
PDR Bajdina USVOJITI ODMAH.
Akademik nego klošar. A ovo o čemu pričaš je šuma.
Bože, do kada će ovaj da bude na čelu grada?
Predlog Plana detaljne regulacije Bajdina (PDR Bajdina) izradio je Urbanistički zavod Beograda, a naručilac je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
Predlogom PDR Bajdina predviđeno je saniranje klizišta, izgradnja stambeno-poslovnih objekata, vrtića, škola, crkve, sve sa pripadajućom infrastrukturom i pripadajućom uređenom zelenom površinom, i PDR Bajdina je u periodu 2017-2025 prošao Rani javni uvid, Javni uvid i nadležnu Komisiju na čelu sa gradskim urbanistom arhitektom Markom Stojčićem koja je predlog PDR Bajdina uputila u Skupštinu Grada Beograda za usvajanje na sednici 30.10.2025. godine.
Predlogom PDR Bajdina obuhvaćeno je po vrsti zemljišta gradsko građevinsko neizgrađeno zemljište koje je unazad više decenija u privatnom vlasništvu i vlasnici su poreski obveznici.
Opozicija se protivi usvajanju predloga PDR Bajdina dajući sebi za pravo da odlučuje o tuđoj svojini lažno se pozivajući na ekologiju i životnu sredinu koju će sečom šume (na terenu je: smetlište, šikara, šiblje, nekontrolisano rastinje itd. – leglo zaraze) da unište neke „babaroge, bahati, alavi i loši ljudi – investitori“, navodeći da u toku postupka nije ispoštovana zakonska procedura sa zahtevom da se ponovo sprovede Javni uvid jer je došlo do izmena u predlogu PDR Bajdina, a do kojih je došlo jer su prihvaćene određene primedbe u toku Javnog uvida. Čisto politikanstvo.
Naime „babaroge, bahati, alavi i loši ljudi – investitori“ su više decenija vlasnici i poreski obveznici gradskog građevinskog neizgrađenog zemljišta obuhvaćenog predlogom PDR Bajdina koji su saglasni sa predlogom PDR Bajdina jer se upravo se sa usvajanjem predloga PDR Bajdina maksimalno vodi računa o ekologiji i čuva životna sredina, omogućuje se visok kvalitet stanovanja neposredno u novonastalom naselju i posredno u celom Mirijevu. Takođe obezbeđuje se i priliv u budžet i to u toku izgradnje, zatim prodaje i kasnije tokom eksploatacije izgrađenih objekata.
Predlog “brižnih ekologa – opozicije” da se gradsko građevinsko zemljište ekspropriše potpunom eksproprijacijom je nerealan, tendenciozan, isključivo političke prirode, sa namerom da se proizvede animozitet između građana i vladajuće administracije koji bi proizašao tokom postupaka eksproprijacije i postupaka utvrđenja cene m2 zemljišta koji bi kako praksa govori trajali godinama.
Stav Vrhovnog Kasacionog Suda (VKS) je da se naknada za eksproprisano zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, a procena tržišne vrednosti zemljišta se vrši na osnovu namene i maksimalno određene površine objekata koji se na tom zemljištu može graditi u skladu sa važećim planskim dokumentom na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi, poređenjem sa tržišnom vrednošću zemljišta iste namene, odnosno podnamene, kao i na osnovu komunalne opremljenosti i drugih pogodnosti i ograničenja.
Opšte poznata činjenica je da se sa finansijerom/suinvestitorom dogovara cena od 20.00 % – 30.00 % od izgrađenih m2. Parametri za izgradnju: zauzetost 30.00 – 40.00 % spratnost 6 – 8 i više. Prodajna cena m2 na današnji dan je minimum 2,000.00 – 2,500.00 evra/m2.
Prema tome, teret na budžet iznosio bi za 66.00 ha minimum 2,000,000,000.00 evra i više (minimumdvemilijardeevraiviše), bez troškova postupaka eksproprijacija i/ili sudskih postupaka, i/ili dugoročnog troška održavanja eksproprisanog gradskog građevinskog zemljišta itd..
Predsednik gradskog parlamenta gdin Nikodijević je 29.10.2025.godine povukao predlog PDR Bajdina sa dnevnog reda sednice (30.10.2025) navodeći u pisanoj izjavi:
„Nakon konsultacija s gradskim urbanistom arhitektom Markom Stojčićem, kao i na osnovu dopisa građana sa teritorije gradske opštine Zvezdara, rešio sam da povučem sa dnevnog reda sutrašnje sednice Skupštine grada tačku pod nazivom: Predlog plana detaljne regulacije područja u Mirijevu (Bajdina), gradska opština Zvezdara“.
Takođe, gdin Nikodijević je najavio da će se u narednom periodu o predmetnom Planu detaljne regulacije Bajdina (PDR Bajdina) obaviti dodatne konsultacije, sa strukom i građanima.
USTAV REPUBLIKE SRBIJE – PRAVO NA IMOVINU
Član 58 stav 1 : “Jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona”.
Član 58 stav 2 : “Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne”.
Član 58 stav 3 : “Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine”.
Član 58 stav 4 : “Oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom”.
Dakle:
“BAJDINA” je gradsko građevinsko neizgrađeno zemljište, privatna svojina, za koje je Država Srbija preko nadležnih Institucija sa sertifikovanim osobljem u skladu sa Zakonom, Propisima i slično izradila predlog PDR Bajdina kojim je predviđeno saniranje klizišta, izgradnja stambeno – poslovnih objekata, vrtića, škola, crkve i slično, sve sa pripadajućom infrastrukturom i pripadajućom uređenom zelenom površinom, koji je u periodu 2017-2025 prošao Rani javni uvid, Javni uvid i nadležnu Komisiju na čelu sa gradskim urbanistom arhitektom Markom Stojčićem koja je predlog PDR Bajdina uputila u Skupštinu Grada Beograda na usvajanje.
Gdin Nikodijević je 29.10.2025. godine povukao predlog PDR Bajdina sa dnevnog reda sednice (30.10.2025) nakon konsultacija s gradskim urbanistom arhitektom Markom Stojčićem (koji je uzgred rečeno kao predsednik nadležne Komisije uputio Skupštini predlog PDR Bajdina na usvajanje)???, kao i na osnovu dopisa građana sa teritorije gradske opštine Zvezdara??? i najavio je da će se u narednom periodu o predmetnom predlogu PDR Bajdina obaviti dodatne konsultacije, sa strukom i građanima.
Da li je gdin Nikodijević prilikom donošenja odluke o povlačenju predloga PDR Bajdina sa dnevnog reda sednice (30.10.2025) uzeo u obzir i dopise vlasnika zemljišta obuhvaćenog predlogom PDR Bajdina, koji unazad više desetina godina ne mogu da raspolažu svojinom, a poreski su obveznici?
Jedini legitimni da koriste-upravljaju-raspolažu gradskim građevinskim neizgrađenim zemljištem koje je obuhvaćeno predlogom PDR Bajdina i to isključivo u skladu sa Zakonom, Propisima i slično, kao i da učestvuju u konsultacijama vezanim za predlog PDR Bajdina pored nadležnih Institucija Države Srbije sa sertifikovanim stručnim osobljem koje su izradile predlog PDR Bajdina, su vlasnici gradskog građevinskog neizgrađenog zemljišta obuhvaćenog predlogom PDR Bajdina, a koji su se jasno izjasnili za predlog PDR Bajdina.
Sa svega napred navedenog, smatram da treba otkloniti eventualne propuste nastale u dosadašnjem postupku usvajanja predloga PDR Bajdina koji su doveli do povlačenja predloga PDR Bajdina sa dnevnog reda sednice Skupštine 30.10.2025. godine, na način što će se bez daljeg odlaganja i isključivo uz poštovanje procedure propisane Zakonom sprovesti postupak usvajanja predloga PDR Bajdina i usvojiti Plan detaljne regulacije Bajdina (PDR Bajdina).
Идите лично тамо па сами закључите да ли је „шибље“ у питању,а невуе да вам говори њвако ко шта хоће,а поготово инвеститори лопови.А што се тиче сата,то је тек ваш блам и то неопевани.Тај сат сте најавили још у марту месецу,да би сада нио „проблем“ да се направи постоље.Ееееј бре,пистиље ви не можете да направите.Блам за бламом.Како бре Александре нема стида у теби? Да ли је то могуће? Сат један нисте списобни да инсталирате месецима!!! Кинези бре за седам месеци направе пола висећег моста над кањоном,а ви сат један……..страшно! Али ја и знам зашто је тако,а знате и ви,само нећете да кажете,наравно! Али ево, ја ћу да кажем људима да знају.Комбине људи,комбине се праве,транге франге,тако да ће тај сат на крају да кошта 300.000€- вишак иде у нечији џеп.Е,то је прави разлог!
• Predlog Plana detaljne regulacije Bajdina (PDR Bajdina) izradio je Urbanistički zavod Beograda, a naručilac je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
Predlogom PDR Bajdina predviđeno je saniranje klizišta, izgradnja stambeno-poslovnih objekata, vrtića, škola, crkve i slično, sve sa pripadajućom infrastrukturom i pripadajućom uređenom zelenom površinom.
Predlog PDR Bajdina je u periodu 2017-2025 prošao Rani javni uvid, Javni uvid i nadležnu Komisiju na čelu sa gradskim urbanistom arhitektom Markom Stojčićem koja je predlog PDR Bajdina uputila u Skupštinu Grada Beograda za usvajanje na sednici 30.10.2025. godine.
Predlogom PDR Bajdina obuhvaćeno je po vrsti zemljišta gradsko građevinsko neizgrađeno zemljište koje je unazad više decenija u privatnom vlasništvu i vlasnici su poreski obveznici.
• Građani, čitaj opozicija, protivi se usvajanju predloga PDR Bajdina dajući sebi za pravo da odlučuje o tuđoj svojini lažno se pozivajući na ekologiju i životnu sredinu koju će sečom šume (na terenu je: smetlište, šikara, šiblje, nekontrolisano rastinje itd. – leglo zaraze) da unište neke „babaroge, bahati, alavi i loši ljudi – investitori“, navodeći da u toku postupka nije ispoštovana zakonska procedura sa zahtevom da se ponovo sprovede Javni uvid jer je došlo do izmena u predlogu PDR Bajdina, a do kojih je došlo jer su prihvaćene određene primedbe u toku Javnog uvida. Čisto politikanstvo.
Naime, te „babaroge, bahati, alavi i loši ljudi – investitori“ su više decenija vlasnici i poreski obveznici gradskog građevinskog neizgrađenog zemljišta obuhvaćenog predlogom PDR Bajdina koji su saglasni sa predlogom PDR Bajdina jer se upravo se sa usvajanjem predloga PDR Bajdina maksimalno vodi računa o ekologiji i čuva životna sredina, omogućuje se visok kvalitet stanovanja neposredno u novonastalom naselju i posredno u celom Mirijevu. Takođe obezbeđuje se i priliv u budžet i to u toku izgradnje, zatim prodaje i kasnije tokom eksploatacije izgrađenih objekata.
Predlog građana “brižnih ekologa”, čitaj opozicije, da se gradsko građevinsko zemljište ekspropriše potpunom eksproprijacijom je nerealan, tendenciozan, isključivo političke prirode, sa namerom da se proizvede animozitet između građana i vladajuće administracije koji bi proizašao tokom postupaka eksproprijacije i postupaka utvrđenja cene m2 zemljišta koji bi kako praksa govori trajali godinama.
Stav Vrhovnog Kasacionog Suda (VKS) je da se naknada za eksproprisano zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, a procena tržišne vrednosti zemljišta se vrši na osnovu namene i maksimalno određene površine objekata koji se na tom zemljištu može graditi u skladu sa važećim planskim dokumentom na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi, poređenjem sa tržišnom vrednošću zemljišta iste namene, odnosno podnamene, kao i na osnovu komunalne opremljenosti i drugih pogodnosti i ograničenja.
Opšte poznata činjenica je da se sa finansijerom/suinvestitorom dogovara cena od 20.00 % – 30.00 % od izgrađenih m2. Parametri za izgradnju: zauzetost 30.00 – 40.00 % spratnost 6 – 8 i više. Prodajna cena m2 na današnji dan je minimum 2,000.00 – 2,500.00 evra/m2.
Prema tome, teret na budžet iznosio bi za 66.00 ha minimum 2,000,000,000.00 evra i više (minimumdvemilijardeevraiviše), bez troškova postupaka eksproprijacija i/ili sudskih postupaka, i/ili dugoročnog troška održavanja eksproprisanog gradskog građevinskog zemljišta itd..
• Predsednik gradskog parlamenta gdin Nikodijević je 29.10.2025. godine povukao predlog PDR Bajdina sa dnevnog reda sednice 30.10.2025 navodeći u pisanoj izjavi:
„Nakon konsultacija s gradskim urbanistom arhitektom Markom Stojčićem, kao i na osnovu dopisa građana sa teritorije gradske opštine Zvezdara, rešio sam da povučem sa dnevnog reda sutrašnje sednice Skupštine grada tačku pod nazivom: Predlog plana detaljne regulacije područja u Mirijevu (Bajdina), gradska opština Zvezdara“.
Takođe, gdin Nikodijević je najavio da će se u narednom periodu o predmetnom Planu detaljne regulacije Bajdina (PDR Bajdina) obaviti dodatne konsultacije, sa strukom i građanima.
• USTAV REPUBLIKE SRBIJE – PRAVO NA IMOVINU
Član 58 stav 1 : “Jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona”.
Član 58 stav 2 : “Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne”.
Član 58 stav 3 : “Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine”.
Član 58 stav 4 : “Oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom”.
• Dakle:
“BAJDINA” je gradsko građevinsko neizgrađeno zemljište, privatna svojina, za koje je Država Srbija preko nadležnih Institucija sa sertifikovanim stručnim osobljem u skladu sa Zakonom, Propisima i slično izradila predlog PDR Bajdina kojim je predviđeno saniranje klizišta, izgradnja stambeno – poslovnih objekata, vrtića, škola, crkve i slično, sve sa pripadajućom infrastrukturom i pripadajućom uređenom zelenom površinom, koji je u periodu 2017-2025 prošao Rani javni uvid, Javni uvid i nadležnu Komisiju na čelu sa gradskim urbanistom arhitektom Markom Stojčićem koja je predlog PDR Bajdina uputila u Skupštinu Grada Beograda na usvajanje.
Gdin Nikodijević je 29.10.2025. godine povukao predlog PDR Bajdina sa dnevnog reda sednice 30.10.2025 nakon konsultacija s gradskim urbanistom arhitektom Markom Stojčićem koji je uzgred rečeno kao predsednik nadležne Komisije uputio Skupštini predlog PDR Bajdina na usvajanje ???, kao i na osnovu dopisa građana sa teritorije gradske opštine Zvezdara ??? i najavio je da će se u narednom periodu o predmetnom predlogu PDR Bajdina obaviti dodatne konsultacije, sa strukom i građanima.
Da li je gdin Nikodijević prilikom donošenja odluke o povlačenju predloga PDR Bajdina sa dnevnog reda sednice 30.10.2025 uzeo u obzir i dopise vlasnika zemljišta obuhvaćenog predlogom PDR Bajdina, koji unazad više desetina godina ne mogu da raspolažu svojinom, a poreski su obveznici ?
Jedini legitimni da koriste-upravljaju-raspolažu gradskim građevinskim neizgrađenim zemljištem koje je obuhvaćeno predlogom PDR Bajdina i to isključivo u skladu sa Zakonom, Propisima i slično, kao i da učestvuju u konsultacijama vezanim za predlog PDR Bajdina pored nadležnih Institucija Države Srbije sa sertifikovanim stručnim osobljem koje su izradile predlog PDR Bajdina, su vlasnici gradskog građevinskog neizgrađenog zemljišta obuhvaćenog predlogom PDR Bajdina, a koji su se jasno izjasnili za predlog PDR Bajdina.
• Sa svega napred navedenog, smatram da treba otkloniti eventualne propuste nastale u dosadašnjem postupku usvajanja predloga PDR Bajdina koji su doveli do povlačenja predloga PDR Bajdina sa dnevnog reda sednice Skupštine 30.10.2025. godine, na način što će se bez daljeg odlaganja i isključivo uz poštovanje procedure propisane Zakonom sprovesti postupak usvajanja predloga PDR Bajdina i usvojiti Plan detaljne regulacije Bajdina (PDR Bajdina).
• Predlog PDR Bajdina obuhvata po vrsti zemljišta NEIZGRAĐENO GRADSKO GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE – kat.parcele koje su unazad 150 + god. u vlasništvu, potom korisništvu mojih pravnih prethodnika, a sad su moja svojina.
• Nikad nije bila šuma na navedenim kat.parcelama, nije ni danas.
• Nije usvojen PDR Bajdina.
• USKRAĆENO MI JE Ustavom Republike Srbije zagarantovano pravo da upravljem-koristim i raspolažem svojinom.
• ODMAH SPROVESTI PROCEDURU USVAJANJA PROPISANU ZAKONOM I USVOJITI PDR BAJDINA.