Sindikati: Rešiti problem neisplaćenih plata i platnih obračuna

Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost zatražili su od Ministarstva rada i Inspektorata za rad da hitno reše problem neisplaćenih plata.

Takođe su ukazali da se zaposlenima ne dostavljaju obračuni zarada i naknada zarada, takozvanog platnog listića, ukazujući na to da se time krši Zakon o radu.

Naime, ukazali su da je postalo masovna pojava da poslodavci koji ne isplaćuju zarade – ne daju ni platne listiće, tako da zaposleni imaju još veći problem da ostvare svoje na papiru garantovano pravo i sudski naplate potraživanja proistekla iz radnog odnosa.

Predsednik Saveza samostalnih Sindikata Srbije Ljubisav Orbović je na sednici Socijalno-ekonomskog saveta ukazao na to da su poslodavci prvu godinu od početka primene Zakona o radu poštovali obavezu da, čak i kada ne isplaćuju plate, daju radnicima obračunski listić, ali da su poslednjih meseci počeli to da izbegavaju . 

Orbović je upozorio i na to da su sudovi sada spori i da ne žure da odmah rešavaju radničke zahteve, čak ni kada oni imaju kompletnu dokumentaciju na osnovu koje se odmah može naplatiti, s obzirom da je platni list izvršna isprava, zaostala plata. 

Čelnik samostalaca izneo je i podatke o firmama koje radnicima ne daju obračunske listiće, navodeći Građevinsko preduzeće „Ratko Mitrović”, „Mostogradnju” AD Beograd, Mlekaru Velika Plana, „Agrokoop” iz Subotice, JKP „Komunalac” Babušnica, JKP „Lazarevac”, JKP „Komunalac” Vlasotince, JKP „Beli izvor” iz Vrnjačke Banje, JKP „Gradsko groblje” i „Gradske tržnice” iz Kragujevca. 

„Interesantno je da su od tih deset preduzeća, šest javna komunalna, koja u svakom slučaju ne bi smela da ne poštuju Zakon o radu, a kamoli budu ti koji prednjače u njegovom kršenju”, rekao je Orbović. 

Resorni ministar za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku Aleksandar Vulin objašnjava da je na osnovu obračunskih listića za isplatu plata do sada gotovo 5.000 radnika uspelo da od gazde naplati zaradu i da je za tu namenu isplaćeno 158 miliona dinara. Ministar je ponovo pozvao poslodavce da redovno radnicima izdaju obračunske listiće, ali i radnike da koriste svoje zakonsko pravo. 

„Pozivam poslodavce da radnicima daju obračunske listiće, ali i radnike da koriste to svoje zakonsko parvo. Poslodavci koji se ne pridržavaju zakonske obaveze da redovno radnicima daju obračunske listiće mogu platiti kaznu i do dva miliona dinara. Obračunski listić je dokaz na sudu i ima snagu izvršne isprave jer tako radnici mogu naplatiti svoja potraživanja, odnosno dobiti neisplaćene plate, i zbog toga je on toliko bitan i važan”, istakao je Vulin. 

Ministar tvrdi da se, kako vreme od početka primene Zakona o radu odmiče – a on se primenjuje 14 meseci – povećava broj radnika koji na osnovu obračunskog listića traže svoje zaostale plate, kao i da se primetno smanjuje broj poslodavaca koji zakonske propise ne poštuju. „Država se čvrsto bori protiv zloupotreba u toj oblasti i sankcionisaće sve one koji se ne pridržavaju propisa. Inspekcija je svakodnevno na terenu, a radnici treba da iskoriste mogućnost da zatraže zaostale plate sudskim putem, za šta im ne treba pomoć inspektora rada”, zaključio je Vulin. 

Prema podacima koje je nedavno iznenla Živka Pržulj s Katedre za ljudske resurse Beogradske bankarske akademije, svega 170.000 zaposlenih u privatnom sektoru prima plate na vreme u dan. U Srbiji oko 650.000 zaposlenih prima platu sa zakašnjenjem od jednog ili više meseci, dok oko 50.000 ne prima platu gotovo nikako.

Na kraju meseca poslodavac ima obavezu da izda obračunski listić, čak i ako nema novca za isplatu plate. Na obračunskom listiću treba da piše ukupna zarada, radni sati, minuli rad i sve druge nadoknade. Ukoliko poslodavac ne ispunjava tu obavezu, dovoljno je da ga radnik prijavi i bez sudskog spora naplati svoju platu, ali samo pod uslovom da na njegovom računu ima novca. 

Veliki deo radnika u Srbiji zna za tu mogućnost, ali takođe zna i za posledice takvog postupka. S jedne strane, plata mu treba svakog meseca, a s druge, zna da nakon sudske naplate njemu u tom preduzeću više mesta nema. To je razlog zbog kojeg se manji broj radnika odlučuje da sudski naplati svoju mukom zarađenu platu.