Besparica naterala Subotičane, posebno penzionere, da ogrev za zimu kupuju na kilogram.
„Dobar dan, došao sam po dva džaka drva, ako mogu cepanice meke topole“, gurajući dvorišna kolica, u jednu subotičku drvaru juče je došao penzioner Ištvan Godo.
Skrivajući pogled, u kutku velike drvare strpljivo je čekao da mu radnici natovare ogrev. Potom je iz starog, pohabanog novčanika, nemog svedoka punog radnog veka i teških penzionerskih dana, izvadio 700 dinara.
„Penzija će krajem nedelje, pa ću onda doći po još ovoliko i tako nekoliko puta. A, koliko mi je potrebno za zimu, pa onoliko koliko kupim. Od 14.000 penzije ne mogu da se baš puno ogrejem“, kaže ne podižući glavu.
Ištvan je jedan od mnogobrojnih Subotičana koje je besparica naterala da se na ovaj način pripremaju za zimu. U skoro svakoj, od 60 drvara u Subotici, ovakve situacije su gotovo svakodnevne.
„Šta da radimo, uvek izađemo u susret kupcima, svako kupuje kako ima, a plaća na razne načine, čekovima, administrativnom zabranom… Malobrojni su oni koji velike količine plaćaju kešom“, navode u drvari Bajnatka.
Oni kažu da je konkurencija velika i prilično nelojalna, ali i pored toga, imaju više kupaca nego prošle.
„Razumemo svačiju situaciju“, kaže on.
U subotičkim drvarama i stovarištima, inače, najviše se traži bukva po ceni od 5.000 dinara za kubik, bagrem je 4.800, hrast i grab 5.000, a paketirana bukva košta 6.500 dinara. Među najjeftinijima je mekano drvo topole, koje se prodaje po ceni od 3.000 dinara.