Siva ekonomija najviše u građevinarstvu, raste kod zanatskih usluga

Siva ekonomija je najpristunija u građevinarstvu, a raste i kod zanatskih usluga, smatraju privrednici uz ocenu da su glavni razlozi postojanja sive ekonomije visoko poresko opterećenje zarada i parafiskali.

To je pokazalo novo istraživanje percepcije privrede o sivoj ekonomiji, sprovedeno u okviru Nacionalne incijative za bezgotovinsko plaćanje „Bolji način“ koju je predstavio NALED. Istraživanje je sprovedeno od aprila do juna i u njemu je učestvovalo 1040 poslovnih entiteta.

Siva ekonomija je sa druge strane u padu u ugostiteljstvu i trgovini, prema percepciji privrednika koji su učestvovali u istraživanju. 

Privrednici procenjuju i da svako deseto preduzeće u njihovoj delatnosti nije registrovano, ali je procenat onih koji su spremni da prijave „neregistrovane“, u odnosu na 2017. godini, pao sa 60 odsto na 54 odsto.

Privrednici takođe tvrde da za 88 odsto radnika uplaćuju pune doprinose u proznaju da im na ruke isplaćuju do 12 odsto, ali kažu i da njihova konkurencija na ruke daje i do trećine. 

U odnosu na period pre tri, odnosno pet godina, značajno veći broj privrednika smatra da su opšti uslovi poslovanja u Srbiji dobri, dok su sa druge strane kritičniji u oceni poslovne klime u poslednjih godinu dana nego što su bili 2019. godine – manji broj ističe unapređenje uslova u kojima posluju. 

Glavni razlozi za postojanje sive ekonomije, prema privrednicima, su visoki porezi, doprinosi i druge obaveze prema državi, brojni parafiskalni nameti. 

Član naučnog veća NALED-a Goran Pitić, je govoreći potrebi za registrom za parafiskalne namete, rekao da su analize pokazale da postoji preko 500 zakona i podzakonskih akata kojima se uređuje preko 1200 neporeskih dažbina na republičkom nivou, a da na lokalu ima preko 400 uredbi koje regulišu neke druge neporeske dažbine.

„Kada se to pogleda to je jedan ozbiljan trošak u funksionicanju privrede. Da ne govorimo, naravno, neretko tretman dažbina koje ne pružaju kontra uslugu za ono što je naplaćeno“, rekao je Pitić na konferenciji o stavovima privrednika o sivoj ekonomiji koju je organizovao NALED. 

Foto: info grafika o sivoj ekonomiji/NALED

Profesor Ekonomskog fakulteta Saša Ranđelović je naveo da, iako privrednici sugerišu da su visoki porezi među značajnim faktorima koji opredeljuju prelazak u sivu zonu, poresko opterećenje u Srbiji nije toliko visoko kada se posmatraju objektivno druge evropske zemlje. 

„Ako se posmatraju objektivno druge evropske zemlje, odnosno poresko opterećenje sagledano iz različitih aspekata, ono nije toliko visoko (u Srbiji). Poreski prihodi su oko 37-38 odsto BDP-a. Ako to raširimo na 30 evropskih zemalja mi smo negde na sredini“, rekao je Ranđelović. 

Ako se posmatraju osnovni poreski oblici, kod svih fiskaliteta, osim kod zarada, su poreske stope u Srbiji malo ili značajno ispod evropskog poreska i proseka centralne i istočne Evrope, kaže on.  „Jedino kod fiskalnog opterećenja zarada se nalazimo na nivou medijane, negde na sredini“, rekao je Ranđelović.  

Siva ekonomija u Srbiji je na nivou proseka jugoistočne Evrope, a osetno je veća nego u zemljama centralne i istočne Evrope i značajno veća nego u razvijenim evropskim zemljama, pokazale su analize koje procenjuju nivo sive ekonomije u zemljama, kaže Ranđelović. 

Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je projekat GIZ-a i kompanija Mastercard i VISA-a, a sprovodi se u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija. Jedan od ciljeva projekta je suzbijanje poslovanja mimo propisa. 

Neke od mera koje bi trebalo da se sprovedu su poresko rasterećenje zarada, posebno najnižih, uspostavljanje registra neporeskih nameta, ali i mera za podsticanje preduzetništva i smanjenje rada na crno, te jačanje kapaciteta inspekcija. Među prioritetnim merama biće stimulisanje bezgotovinskih plaćanja.

Tim lider projekta ispred GIZ-a u Srbiji Zlatko Milikić rekao je da aktuelne krize u svetu kao i tekući rast infalcije sigurno utiču i mogu imati uticaja i na rast sive ekonomije na svim tržištima, a naročito u onom delu gde se transakcije obavljaju gotovinski i mogu ostati nevidljive za poreske organe. 

Milikić je, pak, uveren da siva ekonomija nije rasla i ne može da raste u onim deltnostima gde se transakcije obavljaju pretežno na bezgotovinski način. 

„Bezgotovinski način je dobar način za privrednike i male privrednike da privuku nove potoršače, otvore nova tržišta, što bi im u ovim kriznim okolnostima bilo od koristi da očuvaju stabilnost poslovanja, a i građani da imaju izbor da izaberu način kupovine“, kaže Milikić.

Istraživanje je pokazalo da 49 odsto privrednika prihvata samo gotovinu, od koje im stiže tri četvrtine prometa, a nezainteresovanost kupaca da plaćaju bezgotovoinski i visoki troškovi su glavni za takvo stanje. 

Sa druge strane 86 odsto onih koji prihvataju kartice, instant i onlajn plaćanje navode da im je to pozitivno uticalo na poslovanje. 

Jedan od glavnih projekata Inicijative za bezgotovinsko plaćanje je i POS program kojim je predviđeno da se besplatno opreme i do 25 hiljada prodajnih mesta POS terminalima i omogući onlajn prodaja uz subvnecionisanu trgovačku nakanadu u trajanju do godinu dana. 

„Veliki deo privrede zadovoljan fiskalizacijom“ 

Sekretarka Koordinacionog tela za sivu ekonomiju Vlade Srbije Ana Jović  podsetila je da se od 1. maja sprovodi novi sistem fiskalizacije i da se trenutno na dnevnom nivou na novom sistemu izda preko 10 miliona računa. 

„Veliki deo privrede je zadovoljan, naravno uvek ima neki deo kojima nešto ne odgovrara. Poreska uprava je u prvim danima maja krenula u terenske kontrole i nailazila na privrednike koji nisu poslovali u skladu sa zakonom i u skladu sa nadležnostima sporvodila šta je trebalo dalje“, rekla je Jović. 

Ona kaže i da trenutno postoji preko 600 softverskih rešenja za fiskalne kase, i da kasa ne mora da se kupi, već može da se koristi i telefon, računar ili tablet. 

Ona navodi da su od 1. maja za korisnike javnih sredstava obavezne e-fakture, a da će za ostalu privedu one biti obavezne od 1. januara 2023. godine. Uvođenje e-faktura bi trebalo da smanji rok za povraćaj PDV-a, kaže Jović i dodaje da će e-fakture dovesti i do uštede jer se neće štampati fakture.