Siva ekonomija otme od države 30 odsto BDP-a

U aprilu treba da počne puna primena Zakona o inspekcijskom nadzoru od kojeg se očekuje da promeni rad svih inspekcija, da budu efikasnije, posebno u borbi protiv sive ekonomije.

Sivim kanalima godišnje protiče najmanje oko 50.000 tona goriva, procenjuju privrednici koji legalno posluju.

„Svedoci smo ovih dana da, naročito u agrarnim područjima Srbije se oglašava javno direktna dostava dizel goriva kući, raznošenje i prodaja po kućama, to je krivično delo, to je nešto što nikako ne bi smelo da se dozvoli jer je u pitanju akcizna roba, sa takvim načinom prodaje rizikuju i sami potrošači, ali oni su često spremni zbog velike razlike u ceni da prihvate rizik lošeg kvaliteta“, kaže Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Građani rizikuju, država dobija manje novca, a trpe i oni koji rade po zakonu i plaćaju poreze, doprinose i druge obaveze, zbog čega je njihova roba u startu skuplja.

„Oni ne mogu na tržištu da budu konkurentni, dakle konkurentnost je kod njih svakako jedan od najvećih problema i ne mogu da se razvijaju, ne mogu da unapređuju poslovanje, ne mogu da zapošljavaju“, ističe Gordana Hašimbegović iz Privredne komora Srbije.

Od države traže oštriji obračun sa švercerima. Inspekcije uveravaju da se stanje menja nabolje. Tržišna je prošle godine iz nelegalnih tokova oduzela 5.000 kilograma rezanog duvana, oko 1.000 kilograma kafe, van prometa stavila skoro 600.000 litara nafte, 4.000 litara alkohola.

„Nije više od možda 2.000, 3.000 ljudi koji se bave tim poslom, poslom suzbijanja sive ekonomije. Tržišna inspekcija koja ima oko 350 inspektora koji rade na terenu, aktivnim suzbijanjem sive ekonomije se bavi možda trećina njih. Nedostatak kadra se oseća, ali mi tu ne možemo ništa“, kaže Goran Macura iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Nedovoljan broj inspektora nije jedini problem koji stvara teškoće u suzbijanju sive zone gde je i akcizna roba.

„U sferi kafe gde se u poslednjih nekoliko meseci stalno ističe da sivo tržište kafe godišnje iznosi oko 20 odsto, odnosno oko 5.000, 6.000 tona, to samo po sebi znači da se radi o nekih 300 i više šlepera na godišnjem nivou, to su ogromne količine robe koju ne možete sakriti, možete jedan deo, ali je nemoguće da to niko ne vidi, prema tome mora da postoji sistem koji to omogućava“, ističe Zoran Knežević iz Balkan magazina.

Koliko republička kasa godišnje izgubi od švercovanja akcizne robe, država nema podatak. Procenjuje se da je udeo sive ekonomije oko 30 odsto bruto društevnog proizvoda.