Školski sistem Srbije je previše inertan da bi pratio brz razvoj IT-ja

Srbiji u ovom trenutku nedostaje oko 15.000 IT stručnjaka. Po tome se ne razlikujemo od razvijenih zapadnih zemalja, jer su procene da će u narednih pet godina u EU postojati potreba za angažovanjem preko milion IT stručnjaka. 

Sektor informacionih tehnologija razvija se u celom svetu nezapamćenom brzinom. Traži mlade talentovane ljude sa maštom da stvaraju nove proizvode i usluge. 

Školski sistem u Srbiji je, sa druge strane, suviše inertan da prati taj razvoj. 

Kvote za upis na fakultete, kako objašnjava profesor Elektrotehničkog fakulteta Branko Kovačević, su još iz perioda Jugoslavije, kada je taj razvoj izgledao drugačije. 

„Fakulteti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu zajedno godišnje odškoluju oko hiljadu novih IT stručnjaka, a kada dođe neka velika IT kompanija, ona odmah hoće da zaposli i do hiljadu ljudi,“ kaže Kovačević i dodaje:

„Jedna stvar je da država promeni te kvote, da kaže potrebni su mi IT stručnjaci, stručnjaci za energetiku, da kaže šta su oblasti koje će pomoći razvoj privrede. S druge strane, nije to lako da tako samo da sednemo i napišemo. Potrebni su nam najpre ljudi koji će to da predaju, potreban nam je određeni prostor za tu nastavu, laboratorije…“, kaže on.

Kako navodi, oni na računarskom inženjerstvu imaju samo 30 nastavnika i to sada mora da se reši državnom politikom.

„Nedostaju slobodni IT stručnjaci. Kada pogledamo naš fakultet tu decu počinju da angažuju već na trećoj godini, što je dobro, ali mi posle imamo problem da ta deca studiraju i da ih nateramo da završe studije. Nama se za tri godine promeni tehnologija, a studeni studiraju četiri godine i već kada diplomiraju, pojavljuju se mnoga radna mesta, koja nisu postojala kad su se oni upisali,“ kaže sagovornik. 

To sve mora da se isprati, a profesori studente moraju da pripreme na takav način da će jedno osam ili deset godina tokom karijere morati da promene profesiju, da će morati da uče ceo život

„A da bi učili ceo život morate da ih trenirate za to. To je sad ta nova uloga fakulteta, ne postoji samo formalno, nego i neformalno obrazovanje, to doživotno učenje. Studente morate stalno da  trenirate da budu u formi, da budu konkurentni na tržištu,“ priča profesor.

Država je, kaže on, počela da shvata šta treba da radi. 

„Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu obećan je dodatni prostor, ali nažalost to se sve sporo realizuje. Za to vreme, IT kompanija kad dođe na naše tržište, odmah traži gotove stručnjake, ako ih nema, odlazi na drugo mesto. I u samim IT kompanijama, koje već posluju u Srbiji, svesni su problema i spremni su da pomognu,“ priča Kovačević.

Milan Novaković iz kompanije Majkrosoft kaže da naš obrazovni sistem ima stvari koje dobro radi i to su neke fundamentalne osnove, koje su univerzano primenljive na razne delanosti. Međutim, on  nije adaptiran sadašnjim potrebama. 

„Većina IT firmi uzme tako obrazovane kadrove  kao materijal koji može da oblikuje dalje, ali daleko od toga da dobijamo stručan kadar kakav nam treba,“ navodi.

Iz Majkrosofta poručuju da je važno da se razvije svest šire zajednice o važnosti IT tehnologije za razvoj celog društva.

Izvoz softvera iz Srbije premašio je izvoz poljoprivrednih proizvoda. Trenutno se izvozi oko 700 miliona evra u softveru, a u tu cifru ulaze i infromatičke usluge koje naše IT kompanije pružaju širom sveta. Reč je o 18O kompanija, koje zapošljavaju oko pet i po hiljada ljudi. Naravno, tako brz razvoj ima svoje zamke na koje svi moraju biti spremni.